
Старомодни штит од свега. Од шуге, јурки, мацола и кокаваца, међ'стативскоподпречне позиције у фудбалу, било какве потенцијалне штете по корисника. Интерпретирано хистерично у високој интонацији и често са средњим прстом метнутим преко кажипрста, иницира ситну, значајну победу над осталим кандидатима.
Реч-светиња. Алах у Исламу, крава у Индији, мачка у Египту, Кључка у Србији. Могао је користити било ко, но успех није био свима загарантован, а постојао је само један циљ. Циљ је био прост, једноставан и изузетно висок за то време - не бити последњи.
Некад и сад:
Марко: Ко јури?
Јанко: Кључка!
Петко: Кључка!
Шестко: Кључка!
Ратомир: Кључка!
Филип: Кљ... Кљу... То се не важи, нећу да се играм!
-----
-Е, ћао ја сам Немања, баш је супер муз...
-КЉУЧКА!
Mesto za koje smo se hvatali kad smo bili mali,dok smo se igrali jurke, i to je značilo da smo bezbedni.
Za one najmlađe ključka nikad nije važila, dok je mangupima iz ulice svaka stvar bila ključka. Najnezgodniji momenat je kad se uhvatiš za ključku, a ovaj što juri neće da se skloni od tebe. Tako se igra produžavala do beskraja.
Najveći zajeb je kad neko kaže: NEMA KLJUČKE!
Ključka, katanac, ko me pipne magarac.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.