Od svih izuma koje je čovek stvorio, često se govori da je točak najvažniji. E pa nije, knjiga je najvažniji. Knjiga generalno nikom nije nanela zlo ,naravno, možemo reći bio je "Mein Kampf", uvek imate taj 1%, ali oružje je mnogo više nanelo zla, novac je mnogo više naneo zla. Znači ova maksima „Knjige braćo, a ne zvona i praporci“, u savremeno vreme možemo tumačiti kao I knjige I praporci. Jer su i narodna muzika (čitaj zvona i praporci) u embrionalnoj biti čoveka.
Ne smete uvesti diktaturu prosvećenosti, jer se pre ili kasnije to uvek završilo ideološkom diktaturom i logorima smrti, ali isto tako ne smete uvesti diktaturu šunda. I ne zabraniti knjige, nego prosto ih ne štititi. Organizovana država je država uravnoteženog razvoja elitističke i narodne umetnosti. Ona u isto vreme forsira zvona i praporke da bi od tog novca preko poreza isti usmerila na knjige. Znači ako oporezujete te ljude koji učestvuju u popularnoj narodnoj kulturi, vi NE smete da ih ponižavate i kažete „jaooo vi ste turbo folk, vi ste stoka, a mi smo gospoda iz kruga dvojke, koja svoj identitet ne gleda prema tome što nešto radi, nego što vas pljuje“.
Država mora da im prizna patriotski značaj na jedan način, jer ne možete sad da je npr Toma Zdravković živ, (uzimam njega kao vrlo ozbiljnog umetnika koji je zapravo na moderan način interpretirao Boru Stankovića kroz mediji koji je njemu blizak), vi se ne možete od takvog čoveka ograditi... „jaooo, ima koncert u Bugarskoj, sad će se tamo skupiti neki primitivni Bugari“, vi morate da kao država stajiti iza takvih svojih vrednosti. Jer kada može Engleska da stane iza grupe narkomana koji se zovu "Rolling Stones", čija muzika je sjajna, ali u osnovi je to isto. I jedno i drugo je daleko iza Rahmanjinova, Mocarta i Hajdna. Znači za klasičnu muziku su i rokenrol i folk kič, sa manje ili više nijansi, i kad Engleska može da stane i da titulu "Sir"-a Mick Jagger-u, jer od toga ima koristi, možemo i mi iza Tome Zdravkovića. A onda od poreza, mi kao, nadam se organizovana država, nećemo dozvoliti da taj novac ode u ruke nekom od, do zla Boga korumpiranom, političaru, nego ćemo taj novac direktno usmeriti u razvoj mladih talenata koji sviraju npr violinu. I to ne apstraktno, nego ćemo reći ime i prezime. Tada će to dobiti smisao, jer će i jedni i drugi da se osete kao deo organizovane države i to je onda u nekom najširem metaforičkom smislu, mogla da bude parafraza te velike Dositejeve maksime „Knjige, knjige braćo, a ne zvona i praporci“, pod jedan „knjige, knjige braćo“, ali i „zvona i praporci“
