Pitanje koje ti postavlja majka ili bilo koja ženska osoba, onda kad gledaš neku utakmicu. Boli nju tukson i ko igra i ko će da pobedi i ko je bolji, al eto, ajde da ispadne kulturna i vaspitana, iako će joj moždana ćelija koja pamti imena overiti onog trenutka kad joj budeš kazao nazive timova koji igraju.
-Ko igra to?
-Crveni i plavi.
-Ko vodi?
-Crveni.
-Divno... Ja za njih oduvek navijam...
Pitanje koje u glavnom postavljaju ljudi koje ne zanima sport,najiritantnije pitanje koje neko moze da mi postavi dok gledam utakmicu.Odgovor na ovakvo pitanje zavisi od raspolozenja.Ako sam dobro raspolozen onda slijedi ono "Pofalicki-Cukaricki",a u suprotnom slijedi slanje u onu stvar iz koje smo svi dosli,i naravno gadjenje daljinskim.Najgore je ignorisati ovo pitanje,jer nakon njega slijedi jos iritantnije"Cujes li me,ko igra ovo?" ili "ko vodi" iako "zainteresovana" jedinka jos nije saznala ni ko igra.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.