Refleksi odgovor đaka na svako iznenadno pitanje u kom čuju svoje ime.
- Pero, kaži mi 3 grada na severu Italije.
- Ko? Ja?
- Ti, Pero.
- Paaa... Too... Tooorino. Miiilano. Iiiii... Udiii... Udiineze.
- Pero, Pero, bolje gledaj knjigu nego fudbal!
- Miko, kaži mi šta je to koren?
- Ko? Ja?
- Ti, Miko.
- Paa... Koren... To je deo biljke koji je u zeeeemlji iiii...
- Miko, crni Miko, ovo je čas matematike!
- Lazo, kaži mi dve zamenice.
- Ko? Ja?
- Odlično. Sedi.
Najlakši način za otkrivanje istine. Taj ko je uradio nešto sto ne želi da prizna obično se sam javi na taj način. Najčešće kada nije u toku i čuje priču sa strane.
Drug #1: ...Ma brate sigurno mi je on ukrao onih 500din.
Drug #2: Moguće...
Krivac (sa kreveta): Ko? Ja?
Drug #1: Ne ti brate... Što se ti javljaš?
Krivac: Ma onako, nisam čuo o čemu pričate...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.