Nestati u vidu lastinog repa, ispariti, izgubiti se bez traga i glasa, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš fazon, jer je odavno poznata činjenica da sve što se na grobu ostavi, a može se pojesti/ popiti/ popušiti (računajući i cveće), nestaje čim se familija raziđe.
- Jebote, gde mi je telefon?!
- A gde si ga ostavio?
- Pa iza, na šanku.
- E moj brate, takve stvari ovde nestaju ko jaje s groba.
__________________________________________________________________________
- Provali, neko se davi!
- Jebote, ono ladno Sale.
- Naš Sale?
- Da bre!
- Gle, potonu!
- Nestade čovek ko jaje s groba.
- Hahahahahah, koji si ti jebeni car!!! Čuj ko jaje s groba, o jebem ti lebac!!! Hahahahahahhahahha!!!
Kad je nešto mnogo dobro na stolu(klopa-piće) i ne trepneš a već nestalo.
Ode ko jaje s groba.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.