- Ej ’de si brate, si stig’o?
- Pego brate, mojne me s’ tim forama, valjda vidiš da sam stig’o.
- A moraš ti da mi ukenjaš foru, pa to ti je. Nego, pustila te Tanja da dođeš, a?
- Ma šta pustila bre, sam sam doš’o! Ona otišla na onu Yogu, pa moram da požurim nazad da se vratim pre nje.
- Izem te tako erlavog! E, eno stiže Velja, ajde da ga naložimo za onaj „Zoo banat“, da mi se još jednom odveže pupak od smejanja.

5 minuta kasnije...

- De si Veljo? Nema te k’o da ćeš da poskupiš! Si se razljutio malo, a?
- Ma terajte se obojica. Ostao sam bez posla zbog jebene kafe, da te nisam pozvao za savet onaj dan, još uvek bi na miru istovarao one poklopce od šahti, Bog da me vidi!
- Ma ne klonjuj duhom komšo, imaš mene da ispeglam stvar. Našao sam ti odličan posao. Picikato!
- Podjebavaš, a?
- Ne, majke mi! Čuo jutros da u „Zoo banatu“ traže šetače pasa što ih gospođe ostave dok su na poslu.
- To ona radnja u Generala Drapšina što drži onaj mrljavi Đura iz Albertove?
- Jeste Veljo, ta! Slušaj pažljivo. To ti nisu makar kakvi kerovi, to su sve fine rase što im govno miriše na lavandu.
- Pa nešto i ne gotivim lavan....
- Ne seri, nego slušaj. Imaš tamo da biraš, sve ker do kera. Mali ker 50 din. po satu, veliki 80 din. po satu.
- U jebote, dobro si mi rekao za to! Ima da ih šetam k’o gospodin čovek, a ne da teglim one poklopce od šahti.
- Realno, onaj posao i nije bio za tebe. Nisi ti brate rođen da fizikališeš.
- Bolje da ja krenem tamo odma’, a? Da ne nađu nekog drugog u pičku materinu.
- Neće ako požuriš. I zapamti, obavezno traži da ti daju korpu, neće oni da ujedu, al’ za svaki slučaj.

Pola sata kasnije...

- Dobar dan u radnju.
- Dobar dan, izvolite.
- Ja sam doš’o povodom oglasa.
- A pa lepo. Želite da usvojite ovog jazavičara? Bogoljub je mnogo poslušan i vrlo malo jede.
- Ma ne bi ja ništa usvajao, ja bih samo da ih šetam.
- Oprostite?
- Niste me razumeli. Doš’o sam da šetam pse, one što vam gospoda ostavi na čuvanje.
- Ali...ovo je prodavnica kućnih ljubimaca, ja vas zaista ne raz...
- Znam, znam, zato sam i došao kod vas. Znate, ja sam veliki obožavalac kućnih ljubimaca, jednom sam imao kornjaču.
- Znate šta, vi ste pogrešili nešto, nemamo mi ovde nikakve pse tog tipa.
- Kako nemate, evo sad sam čuo da laju iz ove prostorije pored.
- Grešite, to su psi za proda...
- Da skratimo gospođo, pošto mi se žuri. Dajte vi meni 4 komada ovih malih po 50 dinara. Šetao bi ja i ove veće, da se ne lažemo, veća je i zarada, nego me ujela neka lamba prošle godine, pa ih se pomalo plašim, što je sigurno, sigurno je. A od tih velikih bih mogao da šetam samo 2 komada, mnogo jako vuku, a to mi je samo 160 dinara po satu. Ovako vi meni lepo dajte 4 komada po 50 dinara, znači to mi je 200 dinara i mirna Bačka.
- Znate šta, ja bih vas zamolila da napustite lokal, ovo je jedan veliki nesporazum.
- Ma kakav nesporazum?! Šta? Tražite nekog lepšeg za ovaj posao? Mogu ja da odem da se presvučem, brzo bi ja, tu stanujem iza ugla, preko puta Jovan Popović škole...
- E sad je stvarno dosta, vi ste ili ludi ili se neko ozbiljno poigrao sa vama, verovatno priroda.
- Ma i poigrao bi se ja sa kerovima, nije nikakav problem. Dakle, dajte mi 4...ne, ne, 5 ipak 5 komada malih i obavezno mi dajte korpe za njih. Pega rek’o!
- Znaš šta decxko, da se nosiš lepo u tri lepe muškatle! Neko te je opasno navukao. Razumeš? Neko te ZAJEBAVA!
- Ali, gospođo, meni je Pega...
- Ma kakav tvoj Pega, vuci to dupe napolje iz moje radnje! Kakvi sve debili neće ući ovde....radim tu ko crnac, da bi me zajebavali...

Par sekundi kasnije...

- Trči Rale boktemazo, evo Velja izlazi iz radnje, snimio nas, pobiće nas ko mačiće!
- Sunce ti jebem, ala trči, nisam ni znao da toliki korak ima!
- Trči taj k’o lud. Ko nema u glavi, ima u nogama!

----------------------------------------

NAPOMENA: Veljo druže, ako ikada ovo pročitaš, ne ljuti se k'o Boga te molim. Nisam ja, Pega je!

Čike s televizije kažu da je tata ukro, nije tata ukro!

Ironija je ko bolje prolazi

-Sta je bilo, sto si se tako brzo vratio?
-Ma pusti me, zaboravio sam pare...
-Ko nema u glavi ima u nogama.
-Ma mrs bre.