Čuveni primer sadržajnog uprošćavanja teške filosofije na ovim prostorima. Čime se gubi na kvantitetu, ali mnogo dobija na kvalitetu. Jer, sve što je rečeno kratko i jasno, dobro je rečeno, i predstavlja esenciju mudrosti.
U konkretnom slučaju, reč je o minimalističkom izrazu učenja Baruha de Spinoze, i njegove teorije o tri vrste saznanja. Prvom vrstom je Baruh nazivao saznanja iz nepostojanog iskustva i znakova (na osnovu čulnih opažanja i predstava o stvarima). Srbi su se davno, kao i Spinoza, uverili da su takva saznanja lažna, o čemu svedoče stihovi: "Čarne oči, da bi ne gledale" i "ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile".
E sad dolazi ono glavno! Spinoza je dosta smušeno objasnio važnost druge vrste saznanja (odnosno razuma), i treće vrste (intuitivnog znanja). Jeste rekao da su ona istinita, i da nas uče da razlikujemo istinito od lažnoga, ali se mnogo spetljao objašnjavajući prirodu razuma, ljudskog duha, ideja o stvarima i suštine stvari. I drugi su procenili da je u pitanju čista petljancija, pa su Spinozu ekskomunicirali. E, da mu je bio neki Srbin pored njega, i prišapne mu "Ko razume, shvatiće" dok je pisao svoja panteistička dela! Kud bi mu kraj bio! Mislim, Spinozi. Za Srbina se zna.
Shvatio bi Spinoza da je pretpostavka intuitivnog znanja ipak razum. I ne samo pretpostavka. Jer, izraz "ko razume, shvatiće" nosi u sebi ogromno čovekoljublje i beskonačni optimizam. "Nužnim načinom" (što bi rekao Spinoza) iz razuma sledi spoznaja prave suštine stvari i obrazovanje adekvatnih ideja, oličenih u božanskoj ljubavi. Ko god ima razum, doći će do spoznaje.
Ko razume, shvatiće. Rečeno prihvatiće.
Spinoza: "Dakle, pretpostavimo da se u Bogu, ukoliko se on objašnjava prirodom ljudskog duha, nalazi jedna adekvatna ideja A. U Bogu se mora, nužnim načinom, nalaziti ideja te ideje, koja se na isti način odnosi na Boga, kao ideja A. A o ideji A pretpostavlja se da se ona odnosi na Boga, ukoliko se on objašnjava prirodom ljudskog duha...Ko može znati da razume jednu stvar, ako, pre toga, ne razume stvar? To će reći, ko može znati da je siguran o nekoj stvari, ako, pre toga, o toj stvari nije siguran?"
Srpski narodni filosof: "Ko razume, shvatiće!"
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
rečeno prihvaćeno
Tuzor postaješ uzor
svaka cast na -ovakvoj- defki, nema ih puno ;)