ko razume shvatiće

Čuveni primer sadržajnog uprošćavanja teške filosofije na ovim prostorima. Čime se gubi na kvantitetu, ali mnogo dobija na kvalitetu. Jer, sve što je rečeno kratko i jasno, dobro je rečeno, i predstavlja esenciju mudrosti.

U konkretnom slučaju, reč je o minimalističkom izrazu učenja Baruha de Spinoze, i njegove teorije o tri vrste saznanja. Prvom vrstom je Baruh nazivao saznanja iz nepostojanog iskustva i znakova (na osnovu čulnih opažanja i predstava o stvarima). Srbi su se davno, kao i Spinoza, uverili da su takva saznanja lažna, o čemu svedoče stihovi: "Čarne oči, da bi ne gledale" i "ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile".

E sad dolazi ono glavno! Spinoza je dosta smušeno objasnio važnost druge vrste saznanja (odnosno razuma), i treće vrste (intuitivnog znanja). Jeste rekao da su ona istinita, i da nas uče da razlikujemo istinito od lažnoga, ali se mnogo spetljao objašnjavajući prirodu razuma, ljudskog duha, ideja o stvarima i suštine stvari. I drugi su procenili da je u pitanju čista petljancija, pa su Spinozu ekskomunicirali. E, da mu je bio neki Srbin pored njega, i prišapne mu "Ko razume, shvatiće" dok je pisao svoja panteistička dela! Kud bi mu kraj bio! Mislim, Spinozi. Za Srbina se zna.

Shvatio bi Spinoza da je pretpostavka intuitivnog znanja ipak razum. I ne samo pretpostavka. Jer, izraz "ko razume, shvatiće" nosi u sebi ogromno čovekoljublje i beskonačni optimizam. "Nužnim načinom" (što bi rekao Spinoza) iz razuma sledi spoznaja prave suštine stvari i obrazovanje adekvatnih ideja, oličenih u božanskoj ljubavi. Ko god ima razum, doći će do spoznaje.

Ko razume, shvatiće. Rečeno prihvatiće.