Osoba koja psuje. Ali ne kao običan čovek, daleko od toga. Kočijaš je umetnik. On je Džej među ciganima, zlatni delišes među jabukama, Nina Mercedes međ' pornićarkama. Kralj. Ma kakav kralj, car.
Kočijaš psuje sa uživanjem u svakom slogu, unosi sebe u svoja dela, i kroz njih živi. Poseduje osobinu slaganja psovki, značajno izraženu u stresnim situacijama.
Nažalost, osobe koje poseduju ovaj neverovatan i teško stečen talenat često su neshvaćene i zapostavljene od strane društva.
Kočijaš: Hoćeš u novine, jebem li ti dete krvavo u onaj čmarić neoformljeni da ti ne jebem prvi red na sa'rani!
Strana društva: Alo kočijaš, je l' ti baba Tarzan?!
Najnepristojniji i najnevaspitaniji čovek na planeti sa neverovatno velikim vokabularom psovki koji je stalno "u trendu" baš kao što je i on. Koristi se za opisivanje ljudi sličnih njemu kojima je psovka glavno sredstvo za konstrukciju rečenice.
Opisna imenica za pojedine političare.
-A u pičku materinu, gde i kupih ovo govno od auta. Pa kad budem našao onog pedera što mi ga je prodao ima da dobije po pički, mater mu jebem krvavu po sred pičke.
-Alo bre majmune, psuješ ko kočijaš pička ti materina blesava. Sve gledam i čekam kad ćeš da prekineš budalo matora, napaseš mi se stidnih dlaka. Ajde bre beži...
-------
Primer iz politike (znate svi o kome se radi):
Ma mogu da mi puše kurac u paketu sa jajima.
Pušite mi kurac vi sa Studija B i N.Č. sa vama. A pun mi je kurac one izdrkane Bećkovićke, ma dao bi joj da mi puši samo mnogo je ružna jebi ga.
kocijas-covek iz sabanove pesme koji je vozio svoju dragu iz crkve al venacanu za drugog coveka!!!
Човек који наставља да псује зато што не може да прихвати да коњ или магарац не зна да прича на његовом језику .Због немогућности животиње да се говорно изрази опус псовки постаје све већи, шири и погрднији.Та навика смета кочијашу и у свакодневном разговору са људском расом, па често можете чути да неко псује као кочијаш, јер ми мање више и даље живимо у сточарској земљи(наравно да не мислим да живим у таквој земљи, али сви се пале на то када неко пљује по себи).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.