Судећи по овој реченици, убиства су најпожељнији послови у Србији. То треба да ослика каква је понуда послова данас. Наиме, овакав одговор (у облику питања) добијете када вашем пријатељу, честом посетиоцу бироа за запошљавање, поменете да постоји могућност да заради неке пристојне паре.
- Еј Џими, слушај, нашао сам ти шљаку. Пос'о је добар, а пара лака, таман ћеш да имаш за излазак сутра. Треба само да одвојиш пар сати и два црвендаћа су твоја.
- Два црвендаћа!? А кога треба да убијем?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Odlično, od mene. +
Више ме сморило ово да говорим људима, ал глагол "требати" се не мења по лицима у сложеном предикату.
Кога ТРЕБА да убијем?
Кога ТРЕБА да убијеш?
Кога ТРЕБА да убије?
Кога ТРЕБА да убијемо?
Кога ТРЕБА да убијете?
Кога ТРЕБА да убију?
Исто је и са обликом "БИ ТРЕБАЛО".
Требати се мења једино ако је главни глагол. Нпр. "Требаш ми". Може и "Требали бисте ми", мада је мени лепше "Били бисте ми потребни".
Сори, дао бих плус, ал оваква граматичка брљања ми превише боду очи. Чуди ме како људи не знају неке овако основне ствари. Ја сам из српског увек имао двојку, чак ни у основној нисам имао петицу, ал умем бар правилно да га говорим.
Fino, fino. +
+++