Zare: Gde si bre Lelo? Nema te nigde, ne vidžam te.
Lela: Evo šetam malo sa drugaricom.
Zare: Ae nekad na piče samnom, ti znaš koliko mene tvoj brat gotivi, on sigurno ne bi im’o ništa protiv.
Lela: Izvini, ne mogu stvarno, spremam neke ispite, imaću mnogo obaveza.
Zare: Učiš još uvek, znači. Je l' te smara ta nastavnica? Ako hočeš, ja ču da dodžem tamo, jebaču joj kevu!
Lela: Ja studiram, nemam nastavnicu.
Zare: Pa dobro, znaš šta hoču da kažem. Da dodžem tamo, naguziču ih sve bre, ako te neko dira od tih učitelja, nastavnika, ... Jebem li ga šta su.
Lela: Nema potrebe stvarno.
Zare: Hajde javi se onda, lutko, kad naučiš to sve.

Drugarica: Ko ti je bre ovaj ćelavi intelektualni gigant?
Lela: Ma ortak mog brata. Znaju se sa koledža.
Drugarica: Kakvog bre koledža?
Lela: Onog u Zabeli.
Drugarica: To nešto novo? Privatno?
Lela: Aha …