Zare: Gde si bre Lelo? Nema te nigde, ne vidžam te.
Lela: Evo šetam malo sa drugaricom.
Zare: Ae nekad na piče samnom, ti znaš koliko mene tvoj brat gotivi, on sigurno ne bi im’o ništa protiv.
Lela: Izvini, ne mogu stvarno, spremam neke ispite, imaću mnogo obaveza.
Zare: Učiš još uvek, znači. Je l' te smara ta nastavnica? Ako hočeš, ja ču da dodžem tamo, jebaču joj kevu!
Lela: Ja studiram, nemam nastavnicu.
Zare: Pa dobro, znaš šta hoču da kažem. Da dodžem tamo, naguziču ih sve bre, ako te neko dira od tih učitelja, nastavnika, ... Jebem li ga šta su.
Lela: Nema potrebe stvarno.
Zare: Hajde javi se onda, lutko, kad naučiš to sve.
Drugarica: Ko ti je bre ovaj ćelavi intelektualni gigant?
Lela: Ma ortak mog brata. Znaju se sa koledža.
Drugarica: Kakvog bre koledža?
Lela: Onog u Zabeli.
Drugarica: To nešto novo? Privatno?
Lela: Aha …
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.