Kevin kućni ljubimac koji će jednog dana izaći iz frižidera i sve nas pojesti.

Љигава гљива - еликсир.

Комбуха је јапанска чајна печурка, живи у хранљивом раствору зеленог и црног чаја и шећера. Изгледа као неки љигави диск који плута при површини тегле. Гајиш је на неком месту где нема много сунца и где је топло. Фазон је у томе што ова гљива реагује са тим раствором чаја и шећера, ферментише, или шта већ, и онда ствара чудо неких материја које благотворно делују на људски организам, неке киселине, амино-киселине, витамине, антибиотске састојке, курце - палце.

На далеком истоку пију ово срање већ неких 2500 година (јесу косоки лудаци, слажемо се, али нису глупи), доводи у равнотежу енергију тела и духа, еликсир је младости, продужава живот а можда и курац, повећава енергију, а можда смањује и целулит, ко ће га знати.

Значи, пијеш тај чај у коме живи гљива, и када га попијеш, вратиш саму гљиву у нови раствор чаја (који си скувао и охладио) и шећера да опет гљива уради своје, и тако у круг, можеш да га пијеш докле ти воља. Гљива временом добије нове слојеве, и онда можеш да одвојиш један слој и поклониш пријатељу или пријатељици, да наставе да гаје своју гљиву у својој тегли. Изгледа као нека слина. Горња страна је скроз глатка, а доња је као мало храпавија, па када је враћаш у теглу битно је како је окрећеш да не рикне ако је окренеш погрешно.

Пије се дневно 3 деци овог комбуха чаја, по један деци распоредиш током дана и милина. Кад се примакнеш том срању смрди на... шта ја знам, укишељене ноге или тако нешто. Укус је много бољи него мирис, свакако. Нешто као боза, рецимо, киселкасто онако и рези по мало.