Када неког радикала питате шта је комунизам, реће вам да је то најгора ствар на свијету: "Они су побили нас четнике, они су фашисти, све то треба побити." Када питате либерала, он ће вам рећи нешто слично радикалима, само што ће рећи: "Они одузимају слободу, ону си као фашисти, треба их забранити." Када питате просјечног грађана Србије или мој примјер РС, онда ће вам рећи: "Јој ма фино је то све Маркс смислио, само што то није остварљиво. Али свака му част јер је хтио бољи свијет." На крају ништа од тог није тачно, јер кад сте довољно зрели да сами читате Маркса, ил кад прочитате шта неки научници говоре о томе видјећете да је овај задњи коментар највише погрешан. Маркс је успоставио комунизам као научну дисциплину, и критиковао је своје претходнике, социјал утописте збох њихових нереалних схватања, јер и капитализам је у феудалном друштву био утопија ;). Стога, комунизам је постојао дуго прије Маркса, у разним облицима, чак је био и примјењиван, само што га је овај направио науком. На Западу, под утицајем капитализма и неолиберализма комунизам изучавају не као Марксову теорију, већ само Стаљинизам, да би га, наравно, могли оцрнити. Марксова највећа врлина и мана су били његов оптимизам. Да није био оптимиста не би ни писао своја дјела и залагао се за комунизам. Али да није био оптимиста не би направио највећу грешку: није уредио своју политичку филозофију, и због тога је оставио отворен простор својим непријатељима за опасну критику. Боље речено, колико се надао социјалистичкој револуцији, није довољно писао о томе како би изгледала та "диктатура пролетаријата", тако да је то могао тумачити ко год је како хтио, па и рецимо Стаљин. Иако можемо претпоставити у његовом филантропском духу, да је Маркс хтио добар облик социјализма, тумачен је како јесте и добили смо неки облик фашизма (Стаљин, Мао, Сунг..). А сам комунизам се дијели на двије фазе: оно што ми данас зовемо социјализам, за вријеме којег траје "диктатура пролетаријата" и укидање приватне својине, тј. над средствима на производњу, и друга фаза је сам комунизам, оно што би данас била анархија, уређење без државе, без класа, без репресије. Оно што је било у 20. вијеку, тј. што и даље траје у неким земљама је неки облик социјализма, (иако такође претпостављамо да је апсолутно супротан од онога што би Маркс хтио), али ни случајно комунизма.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/12/08/srpski/F03120702.shtml
Хахаххахаха, како дебилно...мислим на линковани текст...па стварно НесаДеБели :)
sjajna definicija za jednu pluščinu! +
Barem neko ko nesto zna o komunizmu da postavi komentar.
Licno se poprilicno slazem sa tobom stim sto mislim da ideju komunizma treba dalje razvijati a ne stati na MArksovom ucenju koje je pored svojih dobrih strana imalo i propusta. Ideja komunizma je ideja 21 veka i ona je neminovna stvar za covecanstvo , samo debili i isprani mozgovi to mogu da ne vide
Zakasneli +!
Komunizam nije bio nista vise od eksperimenta Jevreja sa Zapada, da vide u kom pravcu ce otici razmisljanje ljudi, koji imaju dovoljno a ne moraju da rade nista.
Srbi nisu sposobni da proizvode pod takvim sistemom, pa se kommunizam stoga i srusio. U Kini ocigledno nije. :)
Zanimljiva definicija na koju moze mnogo da se polemise, ali poenta Vukajlije je da se baci neki fazon.
I naravno, splu! + ;-)
Od mene plus al' da bi se sve to shvatilo preporučujem: Prudona, Kropotkina i Bakunjina kao početak u radikalne teorije organizacije društva. Sada kad vidimo kako se stvari odvijaju posle propasti socijalističkih država u Evropi, dolazimo do zaključka da su jedino kapitalisti razumeli Marksov Kapital.