Omanji neovlašćeni, i ne tako ugledni, auto servis u kom usled nedostatka alata i opreme do izražaja dolazi kreativnost zaposlenih.
Nasumice vukojebina u Šumadiji sa oko 300 stanovnika raštrkanih na deset brda sa jednom prodavnicom i auto servisom.
Ponedeljak
Mile: Evo ti moja limuzina, do subote si rekao da je gotovo, dolazim tada, nemoj da nije gotovo.
Živorad: Bez brige, sve smo se razumeli.Subota
Mile: Evo mene a gde su mi kola?
Živorad: Evo tu iza.
Mile: Pa šta je ovo, ko macolom da si sve radio, gde su mi žabice na ovim plastikama, kakve su ovo paljene žice i kanapi za baliranje, i što si mi navario centralni na homokinetički?!
Živorad: Jebi ga Mile, gde nema alata ima kreativnosti.
U poslednje vreme,ovaj je termin vrlo zastupljen na milom nam televizoru a pogotovo na programima RTSa koji su kao kulturni za razliku od ostalih.Postoje razni oblici ovakvih radionica,ali da li se iko zapitao kako taj naziv utiče na samu kreativnost.Očigledno nije,jer da jeste tog termina ne bi bilo s' obzirom na činjenicu da u prosečnog srbina na samu pomisao na reč radionica sva njegova kreativnost (ako je ima) momentalno napušta vlasnika odlazeći u nepoznatom pravcu
