Odnosi se na zivotinjke!

Седимо тако за касним ручком код бабе. Летње време. По сред неке тишине око супе чује се мува двомоторка. Једна од оних што мораш стати на њу да би је убио. Мој бабо, стари дарвиновац каже: "Није она толика порасла, да је њу било лако убити."
Узбуна првог реда, на столу лево бели сир, десно пецено месо из замрзивача, две векне леба, лонац грашка, врела супа и друга витала постројења стола за ручком. Душманин ће све упљувати. Баба, ВОИ и ПВО, стреља муву погледом и челичном завесом наводи непријатеља у зону дејства ловачке ескадриле. Издаје одлучну команду: "Седите ви децо. Сад ће деда. Ајде деда уби муву." Једини за столом који не чује муву, спушта кашику у тањир, десном купи судну крпу, левом се одупире од астал и подиже се изнад стола. Петнаестоминутна потрага за мувом два нова налета, непријатељске авијације, слетање на прозор и узону дејства масне крпе. Деда задаје одлучан ударац, зујање муве умукне. Сви су сведоци да је мува мрва, али нигде не видимо олупину летелице. Деда јавља команди: "Готова је!" Склања завесу да види где је пала мува и васкрсава мувз која излеће кроз прозор.
"Оде крепати." каже деда и затвара прозор.