Odvaljena od stene, žena prenaglašenih oblina nastalih nasumičnim taloženjem masnih naslaga nedefinisanog oblika koja iz daljine, a bogami i blizine podseća na ogromni džak krompira sa sposobnošću govora. Da kojim slučajem evolucija nije učinila da čovek hoda na dve noge, ne bi se znalo gde joj se završava dupe, a gde počinje glava.
Krompiruša pazari na pijaci - Dobro jutro. Pošto džak krompira?
Čiča iza tezge (kez od uva do uva) - Za Vas gospodžo, 250 dinari!
Bušna čarapa iz koje vire prsti (krompiri).
Mužjak: "Kažeš idemo kod tebe"?
Unutrašnji monolog: To bre, omastiću brk večeras! Sve je na mestu, srećne ćega, ne smrdim, opr'o sam ga dvaput', zicer bre!Krompiruše!
Ne! Šta sad? Skinuću ih sa patikama, niko neće primetiti... Kurac! Nisam Bušmanin da idem bos... Diverzija- zamajavaću ih i gurnuću noge pod tepih! A šta posle genije, kako ćeš do sobe? Sešću u turski sed! Ma da, i u istom ću da jebem... A možda...
Ženka: "Je l' idemo"? (izraz lica kurca željnog)
Mužjak: "Ma jok, 'ajmo u bioskop".
Kec k'o vrata ! Krompir !
Kečiga !
- Jebote, ne verujem ! Danas sam dobio ovolk'u krompirušu !
