Pesmica koju u sebi pevuši čovek dok čeka gradski autobus, a uporno nailaze isključivo međugradski (Lastini).

Почетне речи свима добро познате дечије игре која гласи: Ласте, про-ласте на Мораву доласте, наша гора увела, а ваша је зелена итд… То сад и није битно, јер је суштина у нечему сасвим другом. Нико не уочава једну дубљу, структуралистичку, односно социјалистичко-класну поделу ласти на ласте (обичне) и проласте, тј. професионалне ласте, ласте курве!

Обична ласта је ласта из средњег сталежа, дете из народа. Све ради зарад интереса јата. Утилитаристички је настројена, тежи да омогући највећу срећу за највећи број ласти. Лети неће на југ, већ правац у Немачку, на Бауштел, да се скупља кинта за зиму. Када се лети, прва је у формацији, свесно прима највећи отпор ваздуха, како би другима било лакше. Увек је вођа лета и највише троши снагу. Пожртвована је и скромна. Не филозофира, више воли да ради. Озбиљнија је, безазленија и промишљенија од про-ласте. Воли друга Тита!

Про-ласта је сушта супротност ласти. Јебе јој се за јато, прави је пример "данашћње омладине". Још од малена права је фуфица. Навија за локални клуб, одана је Шумарка, Булка, Инвалидкиња... Фура ер-макс. Обожава Цецу, Неду и Диву. Другим речима: “боли је брига за проблеме и остали свијет, трчи своју задњу трку тлак јој је повишен, пуши, пије, тулумари, гута пилуле, обожава скупе ствари, завлачи руке у гаћице...” што би рекао Џони Штулић. Већ око осамнаесте је у гашчини типа сплавови, кокс и сличне зајебанције. Убрзо, по дифолту, прелази на пајазита, дртави, и наравно гекњава. Због таквих је друштво у курцу, ал' то је нека друга прича.