Pesmica koju u sebi pevuši čovek dok čeka gradski autobus, a uporno nailaze isključivo međugradski (Lastini).
Početne reči svima dobro poznate dečije igre koja glasi: Laste, pro-laste na Moravu dolaste, naša gora uvela, a vaša je zelena itd… To sad i nije bitno, jer je suština u nečemu sasvim drugom. Niko ne uočava jednu dublju, strukturalističku, odnosno socijalističko-klasnu podelu lasti na laste (obične) i prolaste, tj. profesionalne laste, laste kurve!
Obična lasta je lasta iz srednjeg staleža, dete iz naroda. Sve radi zarad interesa jata. Utilitaristički je nastrojena, teži da omogući najveću sreću za najveći broj lasti. Leti neće na jug, već pravac u Nemačku, na Bauštel, da se skuplja kinta za zimu. Kada se leti, prva je u formaciji, svesno prima najveći otpor vazduha, kako bi drugima bilo lakše. Uvek je vođa leta i najviše troši snagu. Požrtvovana je i skromna. Ne filozofira, više voli da radi. Ozbiljnija je, bezazlenija i promišljenija od pro-laste. Voli druga Tita!
Pro-lasta je sušta suprotnost lasti. Jebe joj se za jato, pravi je primer "današćnje omladine". Još od malena prava je fufica. Navija za lokalni klub, odana je Šumarka, Bulka, Invalidkinja... Fura er-maks. Obožava Cecu, Nedu i Divu. Drugim rečima: “boli je briga za probleme i ostali svijet, trči svoju zadnju trku tlak joj je povišen, puši, pije, tulumari, guta pilule, obožava skupe stvari, zavlači ruke u gaćice...” što bi rekao Džoni Štulić. Već oko osamnaeste je u gaščini tipa splavovi, koks i slične zajebancije. Ubrzo, po difoltu, prelazi na pajazita, drtavi, i naravno geknjava. Zbog takvih je društvo u kurcu, al' to je neka druga priča.
