Ljudi koji su i sami nastojali da budu umetnici, ali pošto im radovi nisu bili naročiti, i slikanje im baš i nije išlo od ruke, bacili su se na kritiku tudjeg dela (nije svuda tako, ali u našoj zemlji uglavnom je takav slučaj). Pošto se naš živalj sve manje razume u umetnost, oni koji imaju para da danas kupuju slike, nastoje da pogledaju kakve kritike je dobio autor dela koja su ih zainteresovala, i šta kritičar kaže u vezi cene, kvaliteta i umetničke vrednosti. Ako se kritičaru baš i ne dopadaš, ili si mu se nešto zamerio, može dosta negativno da utiče na prodaju tvojih slika.
Zahvaljujući kritičarima, salonsko, jeftino uramljeno djubre se prodaje i po 50 000 dinara, a ona malo veća platna i po 70 - 80 000, iako ulični umetnik koji svoje slike prodaje na ćošku galerije ima mnogo bolje radove, koje prodaje da bi se prehranio.
