Osobe, koje ćemo se svakako truditi da “ne primetimo” u gradskom prevozu.
Postoje 2 scenarija, zavisno od razvoja situacije na terenu:
1)
Video si poznanika, i odmah po ulasku u vozilo GSP-a “zalomio” na suprotnu stranu. Ukoliko imaš zrno pristojnosti, na stanici na kojoj silaziš gledaš direktno u poznanika i kažeš:”Ej, ćao, sad’ silazim. Vidimo se!” . U suprotnom pretvaraš se da si se zablenuo u nešto za tebe mnogo bitno što se odvija napolju, sve do otvaranja vrata, kada nonšalantno napuštaš vozilo uz primenu taktike ”Ne okreći se sine”.
2) Maltene si natrčao direktno na tu osobu, međutim ukoliko ona skrene pogled, još ima vremena za neku od taktika opisanih pod 1. Ako se to izjalovi i poznanik(ca) ti se javi, najbolje je reći da se nalaziš sa nekim na sledećoj stanici, jer o čemu koj’ moj’ da pričate?
Ukoliko bez obzira na sve nastavite zajedničku vožnju, tema će se uglavnom vrteti oko nekog zajedničkog poznanika sa više nego dugačkim dramskim pauzama, u nadi da će se ta agonija u što kraćem roku završiti. Takve vožnje po pravilu traju čitavu večnost.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
E,baš si me ubo! Mrzim ove situacije. Šteta što mogu samo jedan plus da ti dam.
@Bora Drljaca
:-D
Pa ko ne mrzi? Najgore je što je to obostrani osećaj, a neka lažna pristojnost nas sprečava da k'o ljudi otćutimo celu vožnju.
Сјајно! :)
Ма само кажеш здраво-здраво, и... Ћутиш до краја :)
Sjajno...
Evo o čemu najčešće pričaju... Vreme napolju