Štek sa evrima

Штек клинаца из краја.
Америчка верзија би била кућица на дрвету (или боље речено верзија за цурице), док је код нас у Босни то била најчешће нека кућа порушена у рату, пуна неодшрафљених бомби и мина, од које су остали читави само гарави зидови изрешетани мецима. Тај логор се налази у некој шуми, 2-3 километра од цивилизације, за који не смију да знају ни родитељи, ни дјеца из другог краја/села, јер су и једни и други опасност за логор, први, јер ће ти забранити да идеш тамо, а други, јер ће "напасти" логор.
За логор најчешће зна око 10 клинаца, који понекад дају заклетву да ће га бранити од непријатеља из другог села. Дјевојчицама је приступ логору забрањен, јер жене не иду никад у војску (тад још нисмо знали за партизанке).
У логору трају припреме за евентуални рат - постављају се разне замке како би се отежао продор до логора (нпр. даске са ексерима које се поставе на земљу и покрију лишћем). На замке налети најчешће неки заљубљени пар, који је дошао на ливаду да ради неке ствари, јер је и момку и дјевојци пуна кућа, па немају гдје него на ливаду. Да не би дошло до повреда бранилаца логора, сваки клинац добије мапу са обиљеженим замкама. Од осталих припрема за рат, ту је снабдјевање оружјем. Код нас су то биле јабуке којих је хвала Богу, било доста, посебно код комшија, па се за прву линију одбране набере џак јабука. То оружје никад нисмо чували у логору, јер је 1993. граната разнијела кров логора (тј. куће неког несретника) а ми смо мислили да ако џак покисне, да ће јабуке да иструле па неће моћи да угрозе много непријатеља у јуришу на нашу тврђаву.
Кад-тад прича о логору процури у јавност (иако смо пред другима користили шифре за логор, истина, тада нисмо знали за уГОРзаЛОње, већ смо користили термин "лога"). Тада се одређује командант одбране, потрчко, извиђач итд..
Током напада одређују се браниоци и њихови положаји (куће у Босни су најчешће на два спрата, па се једни постављају доле а други горе). Током битке непријатељ се гађа не штедећи му ни јаја ни главу. Додуше то су оне мале, домаће јабуке, које нису ко ове ГМО велике из града, па не долази до већих повриједа. Исход битке је историја.
Понекад, прича о логору се заврши и прије почетка рата, јер власти у земљи сруше остатке куће, јер је небезбједна за људе.