
Ovu rečenicu često koriste vlasnici pasa, kada njihovi krvločni ljubimci trče prema vama da se malo "poigraju".
Izašli ste da malo prošetate, kad spazite da vam u sustret trči kerina koja više liči na medveda, nego na domaću životinju. Dok zamišljate sebe kako u bolnici primate tetanus, sa druge strane čuje se taj nonšalantno-umiljati glas koji vam kaže: Ma neće!
Недовршени, одјебни аргумент непрегледне масе свезнајућег народа небеског, која верује да се у вашу професију, личност и све живо и неживо у вашој ближој околини разуме боље од вас самих.
Ерго, не да хоће него хоће сигурно.
-Ало бре пизда ти материна ненормална, јел' сам ја овде дрвио Фармацеутику триста година или ти? Ако је мали алергичан на аспирине немој онда ни то да му тураш ни јебени Бруфен, преврнуће се као бубашваба!
-Ма неће! (унутрашњи монолог: Шта ти знаш говнару из центра, серем ти се на факултет)
Два дана касније:
-И како је клинцу?
-Јој не знам шта ће бити, прексиноћ је букнуо, није могао очи да отвори, целу Тиршову смо обишли, ено га лежи, дише на цевку, куку мајко, оче, како је то могло нама да се деси?!
-Не знам. Стварно не знам. Ти боље знаш те ствари, имаш те родитељске инстинкте.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.