То није идеализована слика господе занатлија између два рата нити приказ у виду истоимене серије. То је свакодневни назив за омање радно место које се обично везује за аутомеханичарске радње. Такође се у таквим гаражама налазе разни бравари, лимари, ковачи и остали стручњаци и они који би то желели да буду.
Сам простор је скучен, места има колико за један аутомобил и пролаз са стране. Један зид је окупиран алатом и прибором, док је на другом музика и озвучење. У прочељу се налази бубњара, пећ која углавном сагорева ризичну мешавину дрвене пиљевине и прерађеног уља. У наставку се налази импровизована канцеларија, делом дограђен, а делом преграђен плексигласом простор са телефоном, пентијумом два, столом, једном столицом и клупом. Испод стола са невидљиве стране се налази штек са вињаком и раџом. Зидови су украшени мотивима треш радионичке еротике, са блајханим плавушама које рекламирају пнеуматске пиштоље или тако нешто. Посебно место на зиду заузима пожутела плакета као доказ о освојеном првом месту на републичком такмичењу металаца у Трстенику осамдесет и неке.
Екипа је пробрана и чине је:
-газда мајстор који је већ загазио у шесту деценију живота, фигура са ауторитетом, човек одлуке, на све има одговор кроз искуство.
- млади мајстор који у газди види идола, зна да ради једноставне операције, али зна и да се увуче, па глуми шефа.
- клинац, газдин сестрић који шљака да заради за фармеке и патике, јер се нема, а уписао је факултет. Углавном га ова двојица муче, ради најгоре прљавштине, интелектуалац, јеби га, сукоб култура.

Kuća/objekat glavnog dilera u kraju, gde vesele mušterije mogu da vide i probaju najnovije trendove u proizvodnji robe.