- Sine, dođi da jedemo, ručak je spreman!
- Dolazim, mama!

:Dolazi u kuhinju, sjeda:
- A gdje je ručak? Ja vidim samo prazan stol!
- Sad će, skoro je pečeno.

- "Ало... ћао мама... ево у превозу сам, да... Ма нисам нервозан, тако звучим преко телефона... Па шта знам, за једно пола сата... Тиквице? Па не знам за тиквице, то и није храна него чисто онако, откуд знам дал би хтео даи једем... да... Није ме ујка опет звао за компјутер а иначе све је у реду... да... Добро јешћу их ако их спремиш или нећу ако не спремиш... да... нисам... не, стварно није... А?! Мусака?! Е па видиш може, боље мусака... па да... ајде узећу ја сад леба успут, и кисело млеко, да... Е па супер онда, видимо се... ај ћао мама, ајд..."

Call ended.
Select / phone switch off.

Ха... одо ja фино сад код маме на мусаку, а ви се сви, јебите...