Najsigurnije sredstvo za punjenje državnog budžeta.
Ranije sam govorio- otvoricu kladionicu, restoran, kazino, ali sad definitivno otvaram manastir. Pošto kad uđem u Božiju kucu, popovi prvo što urade- pokažu mjesta gdje možete da priložite. Kad bi pričali o ukupnim ciframa, dobije se podatak od više priloženih miliona eura godišnje. Vjerovatno znate kako te pare idu u ‘dobrotvorne’ svrhe.
Za početak cu da otvorim jedan sa provjerenim receptom,(manastir Ostrog) da ga bacim na neku planinu, s’ time što ću ići korak dalje, pa će biti na 2000m nadmorske visine, da se samo žičarom može doći do njega. Kako posao bude napredovao, počeću da ga širim i time posjedujem prvi lanac manastira u svijetu i možda prvi manastirski brend. Kao šlag na torti, otvoriću par njih tamo gdje ih do sad nije bilo- u Turskoj npr. Hvatacu vezu da ih jeftino registrujem, da ne budu bez licence, da mi komunalna ne uleti. Uz dobar marketing, što bi se reklo-upade mi sjekira u med. Svaki ce imati knjigu žalbi, a kao popove ću dovući Kineze(jeftina radna snaga). Pošto će mi očigledno sponzor biti Volkswagen(tako je makar u CG), svi će dobiti po Passat 5, sa dobrim mjesečnim primanjima i sa po dvije potvrde za samoposluge ‘Albona’. Možda budem uspješan i u stvaranju kvalitetnog sveštenskog kadra, da tražim wonderkid-ove po Evropi. Dovodem ih za male pare, pošaljem na pozajmicu ili dvojnu registraciju u crkvama na par godina , na kaljenje i dobijem na kraju iskusne popove koji mogu i u nekim većim manastirima da budu kapiteni.
Za kraj da se zna- ja sam vjernik i ovo nije bogohuljenje, već samo veća doza sarkazma. Vjerujem u Boga, ali ne i u crkvu kao instituciju. Jer ovo što danas vidim je žalosno. Od Ostroga(slava mu i milost), naše najveće svetinje su napravili komercijalu! Popovi svi voze makar po Passat 5 i td. Da ne govorim o sveštenim licima iz jednog manastira, koji su izlazili iz njega sa cigarom u ruci. Važno je da znaju gdje treba priložiti.
I možda te pare ne idu u državni budžet, ali ne idu ni u dobrotvorne svrhe, nego u neke pogrešne džepove.
Богомоља подигнута зарад славе Господње и спаса задужбинареве душе (а ако се још неко из породице провуче на њу - провуче). Због своје трансцедентне природе манастири велики део својих посетилаца онемогућавају да повежу име, изглед и географску локацију на правилан начин. Посетиш га на екскурзији у основној и онда га се опет сетиш кад га Шиптари спале.
2000.
Раша: "До ј*ја је она Милешева."
Раде: "Брате, били смо у Студеници."
Раша: "Си сигуран?"
Раде: "Ма да, Студеница је та црвена."
(цвика са предњег седишта): "Није, Жича је црвена. Њу је подигао..."
Р&Р: "Ај не смарај, штреберчино!"
2008.
Раша: "Смрадови распали, пи*да им материна, они нашу земљу и манастире!"
Раде: "Не дамо Боговађу! Не дамо Крушедол!"
Одељење гимназије без иједног јединог дечака.
-Свиђа ми се Софија из трећег два.
-Она калуђерица, ха, ха, прсо си брате... Мада, ниси ни ти блесав, оне тамо су све жељне мушког меса, зна бата знање...
Mesto, tj. pojam koga se prosečno ljudsko biće seti jedino kad biva ostavljeno, prevareno i iznervirano.
Žene:
- Ma nemoj da plačeš zbog kretena, nije vredan tvojih suza.
- Definitivno ću otići u manastir, da se zamonašim.
Muškarci:
- Ma šta kažeš? Prevarila te je sa Žikom?
- Uf, ne pitaj me ništa. Dodaj tu Manastirku da zalijemo, pa nek' ide život.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.