Namaz koji isključivo doručkuju srećni muškarci oženjeni prelepim ženama oko kojih veselo skakuću njihova još lepša deca. Čitava porodica žvaće zatvorenih usta dok cvrkuće ptica i sunce se pomalja po njihovim ozarenim licima.

Sad, pošto nisam oženjen, a pogotovo ne prelepom ženom te ista nije imala prilike da mi izrodi nešto što će sabajle vileniti oko mene, a pritom kad ustanem sam raspoložen kao leš u poodmakloj fazi raspadanja nalazim da je sasvim u redu da za doručak sažuljam dlan slanine, tri legla jaja ili eventualno neku jučetinu i da budem isto tako srećan.

Iako ukusan (bar meni) uvek, ali uvek poslednja stvar u frižideru koju biste jeli. Služi i kao back-up opcija kad vam:

Prekipi supa ili neko drugo jelo koje se jede kašikom,

Kad nema salame i kačkavalja,

Kad nema ko da vam ode u prodavnicu da vam kupi “nešto“ jer vas, jelte, mrzi,

Kad vam kućni ljubimac (i to se dešava) pojede vaš taze pripremljen doručak/ručak/večeru.

Plastika koja se maže na 'leb.

Novi nadimak za radoznalu komšinicu.

Главни разлог зашто породица заједнички устаје у само свитање са надљудским еланом и осмехом око главе.

Сви раздрагани силазе у кухињу где их за столом већ чека најмање пет сложених паковања маргарина свих арома и укуса, а млада мама усхићено дозива и показује на сто. Деда, опеглан и чист као за свадбу, носи налакираног унука на раменима а насмејана баба клима главом малој унуци која неспретно маже маргарин на хлеб. Отац и мајка заљубљено стављају једно другом кришке у уста и лупкају се по носу као деца док сунце обасјава целу просторију. У неком моменту се ниоткуда у кухињи појављује неки познати певач који им носи кило маргарина и тада одушевљење достиже врхунац. Сви се смеју једни на друге као ненормални и спонтано почињу да играју око стола.

imalin za hleb

Najvažniji rekvizit u čuvenom filmu "Poslednji tango u Parizu"

Namirnica koju u nedostatku putera/majoneza/krem sira mazemo na sendvic. Ne zbog dobrog ukusa vec cisto kao lepak za sunku.