Namaz koji isključivo doručkuju srećni muškarci oženjeni prelepim ženama oko kojih veselo skakuću njihova još lepša deca. Čitava porodica žvaće zatvorenih usta dok cvrkuće ptica i sunce se pomalja po njihovim ozarenim licima.
Sad, pošto nisam oženjen, a pogotovo ne prelepom ženom te ista nije imala prilike da mi izrodi nešto što će sabajle vileniti oko mene, a pritom kad ustanem sam raspoložen kao leš u poodmakloj fazi raspadanja nalazim da je sasvim u redu da za doručak sažuljam dlan slanine, tri legla jaja ili eventualno neku jučetinu i da budem isto tako srećan.
-Ljubavi, 'ajde ustani namazala sam ti dva parčeta margarina da doručkuješ!
-Ma da se teraš u pičku mater'nu i ti i margarin i "Dobo jutro", ili me pusti da spavam ili skuvaj kafu i ispeci pet jaja na oči!
Iako ukusan (bar meni) uvek, ali uvek poslednja stvar u frižideru koju biste jeli. Služi i kao back-up opcija kad vam:
Prekipi supa ili neko drugo jelo koje se jede kašikom,
Kad nema salame i kačkavalja,
Kad nema ko da vam ode u prodavnicu da vam kupi “nešto“ jer vas, jelte, mrzi,
Kad vam kućni ljubimac (i to se dešava) pojede vaš taze pripremljen doručak/ručak/večeru.
Primer
Malopre, moj mačor mi'zede celu porciju pržene skuše, jer ja budala, ostavio otvorena vrata. Mene mrzi da ponovi izigravam kuvara iz “Debelih, ali srećnih“ pa 'ladno mažem margarin na 'leba
Glavni razlog zašto porodica zajednički ustaje u samo svitanje sa nadljudskim elanom i osmehom oko glave.
Svi razdragani silaze u kuhinju gde ih za stolom već čeka najmanje pet složenih pakovanja margarina svih aroma i ukusa, a mlada mama ushićeno doziva i pokazuje na sto. Deda, opeglan i čist kao za svadbu, nosi nalakiranog unuka na ramenima a nasmejana baba klima glavom maloj unuci koja nespretno maže margarin na hleb. Otac i majka zaljubljeno stavljaju jedno drugom kriške u usta i lupkaju se po nosu kao deca dok sunce obasjava celu prostoriju. U nekom momentu se niotkuda u kuhinji pojavljuje neki poznati pevač koji im nosi kilo margarina i tada oduševljenje dostiže vrhunac. Svi se smeju jedni na druge kao nenormalni i spontano počinju da igraju oko stola.
Željko Joksimović: Može i sa slanim i sa slatkim...
Režija: STOP! Seci! Kako bre izgovaraš to kao da je neko umro, pa nisu oni na sahrani! Ajde to malo veselije, razdraganije! Može! A vi, gospođo, kad sam rekao da budete nasmejani nisam mislio da imitirate krokodila! Dajte to malo prirodnije! Ajde na svoja mesta, radimo... ŠTA? Baš sad morate u toalet?! Oooo ljudi moji...
imalin za hleb
Najvažniji rekvizit u čuvenom filmu "Poslednji tango u Parizu"
Šta bi jadan Marlon Brando bez njega?
Namirnica koju u nedostatku putera/majoneza/krem sira mazemo na sendvic. Ne zbog dobrog ukusa vec cisto kao lepak za sunku.
