1. Margita Stefanović

    bla_bla_madafaka 2008-08-06 19:27:32 +0000

    Margita Stefanović-Magi,osnivač i član "Ekatarine Velike",jedne od najznačajnih domaćih grupa.

    O Novom talasu, u intervjuu koji je dala novinaru magazina "Profil" 1999. godine, ona kaže: "Nikakav Novi talas nije ni postojao! Novi talas se nije ni desio. Mogao je da postoji, možda je i postojao pa se izvitoperio. Zaista nisam sve to doživljavala kao neki Novi talas, jer sve mi je bilo novo kao što mi je i danas sve novo. Mi smo bili važni jedni drugima, slušali smo jedni druge, vežbali zajedno u istim prostorima. Skup tih grupa davao je izvesno zakrivljenje mogućim tokovima u muzičkom izražavanju. Zakrivljenje u odnosu na tzv. etabliranu muziku. Ne sviraš na festivalima nego praviš svoje koncerte, a oni se tiču toga kako živiš u međuvremenu i na šta ti život liči. Život nam je ličio na ono što smo svirali."

    2
    68 : 15
  2. Margita Stefanović

    jvc1263 2008-08-07 03:35:36 +0000

    Рођена је као јединица у породици београдског позоришног и ТВ-редитеља Славољуба Стефановића-Равасија. Средњу музичку школу завршава у класи са Ивом Погорелићем са којим узима приватне часове код руског професора Тимикина. Као апсолутни слухиста и уз Погорелића најталентованија у класи добија понуду за наставак школовања на московском конзерваторијуму. Понуду одбија и у Београду уписује архитектуру коју успешно завршава 1982. Као студент освоја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста.

    Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда Милана Младеновића Катарина II у сали биоскопа „Топчидерска звезда“. Првог маја 1982. упознаје чланове групе Електрични оргазам, а кроз дружење са њима и Милана Младеновића. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује синтесајзер на којем Стефановићева вежба. Након повратка са тромесечног пута по Јужној Америци Маргита Стефановић постаје стални члан састава.

    „Катарина ИИ“ 1985. мења име у „Екатарина Велика“ и делује све до 1994. године. Током тог периода Маргита Стефановић компонује и музику за позориште (представе „Класни непријатељ“, „Три сестре“, „С оне стране дуге“ и „Мајка храброст“) и телевизију (драма „Плави, плави“), ради као продуцент („Карлови Вари“) и гостује на албумима многих југословенских група („Бејби Кејт“, Елвис Ј. Куртовић, „Ван Гог“, „Бабе“). Године 1985. појављује се у филму Горана Марковића „Тајванска канаста“ у улози сестре главног јунака. У филму се појављује и „ЕКВ“ изводећи песму „Тату“.

    После распада „Екатарине Велике“ наставља да се бави музиком. Са неколико београдских музичара крајем 1994. оснива бенд Курајбери који углавном изводи обраде страних и домаћих хитова по београдским клубовима. Године 1995. оснива бенд „ЕQВ“ са музичарем Владимиром Стојићем и издаје ЦД „Ти си сав мој бол“ (назван по песми „Екатарине Велике“) за бечку музичку кућу „Coop Arts & Crafts Unlimited“. На ЦД-у се налази и техно обрада истоимене песме. У том периоду наставља да гостује и на албумима и концертима југословенских бендова и повремено свира са саставима „Глисерси“, „Зион банда“ и „Директори“.

    Крајем 90-тих њена музичка активност слаби. Године 2002. компонује музику за представу београдске редитељке Хајдане Балетић „Капут мртвог човека“ што је њено последње музичко дело.

    Маргита Стефановић је умрла 18. септембра 2002. у београдском Центру за смештај бескућника. Узрок смрти није познат, али се претпоставља да је умрла од последица дугогодишњег интравенозног конзумирања дроге.

    Пре ње су умрли Иван Вдовић (1992), Милан Младеновић (1994) и Бојан Печар (1998).

    За њу је везана урбана прича о првом београдском графиту (ако се не рачуна графит на Славији "Проверено - мин њет" из октобра 1944). Наиме, Небојша Крстић је на њеној кући на Славији написао "Маргита је дечак". Много година касније графит је избледео, а неко је преко њега исписао "Прозор мора пасти".

    5
    50 : 23

Rekli o sajtu

Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.

Politika · 31. Januar 2011.