Рођена је као јединица у породици београдског позоришног и ТВ-редитеља Славољуба Стефановића-Равасија. Средњу музичку школу завршава у класи са Ивом Погорелићем са којим узима приватне часове код руског професора Тимикина. Као апсолутни слухиста и уз Погорелића најталентованија у класи добија понуду за наставак школовања на московском конзерваторијуму. Понуду одбија и у Београду уписује архитектуру коју успешно завршава 1982. Као студент освоја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста.
Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда Милана Младеновића Катарина II у сали биоскопа „Топчидерска звезда“. Првог маја 1982. упознаје чланове групе Електрични оргазам, а кроз дружење са њима и Милана Младеновића. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује синтесајзер на којем Стефановићева вежба. Након повратка са тромесечног пута по Јужној Америци Маргита Стефановић постаје стални члан састава.
„Катарина ИИ“ 1985. мења име у „Екатарина Велика“ и делује све до 1994. године. Током тог периода Маргита Стефановић компонује и музику за позориште (представе „Класни непријатељ“, „Три сестре“, „С оне стране дуге“ и „Мајка храброст“) и телевизију (драма „Плави, плави“), ради као продуцент („Карлови Вари“) и гостује на албумима многих југословенских група („Бејби Кејт“, Елвис Ј. Куртовић, „Ван Гог“, „Бабе“). Године 1985. појављује се у филму Горана Марковића „Тајванска канаста“ у улози сестре главног јунака. У филму се појављује и „ЕКВ“ изводећи песму „Тату“.
После распада „Екатарине Велике“ наставља да се бави музиком. Са неколико београдских музичара крајем 1994. оснива бенд Курајбери који углавном изводи обраде страних и домаћих хитова по београдским клубовима. Године 1995. оснива бенд „ЕQВ“ са музичарем Владимиром Стојићем и издаје ЦД „Ти си сав мој бол“ (назван по песми „Екатарине Велике“) за бечку музичку кућу „Coop Arts & Crafts Unlimited“. На ЦД-у се налази и техно обрада истоимене песме. У том периоду наставља да гостује и на албумима и концертима југословенских бендова и повремено свира са саставима „Глисерси“, „Зион банда“ и „Директори“.
Крајем 90-тих њена музичка активност слаби. Године 2002. компонује музику за представу београдске редитељке Хајдане Балетић „Капут мртвог човека“ што је њено последње музичко дело.
Маргита Стефановић је умрла 18. септембра 2002. у београдском Центру за смештај бескућника. Узрок смрти није познат, али се претпоставља да је умрла од последица дугогодишњег интравенозног конзумирања дроге.
Пре ње су умрли Иван Вдовић (1992), Милан Младеновић (1994) и Бојан Печар (1998).
За њу је везана урбана прича о првом београдском графиту (ако се не рачуна графит на Славији "Проверено - мин њет" из октобра 1944). Наиме, Небојша Крстић је на њеној кући на Славији написао "Маргита је дечак". Много година касније графит је избледео, а неко је преко њега исписао "Прозор мора пасти".
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Jako lepo srocheno.
Jos samo da nije copy/paste sa Wikipedije ( http://sr.wikipedia.org/sr-el/Маргита_Стефановић ), sigurno bih za ovo dao palac gore.
Takodje. Nek se josh neko bori protiv "piraterije", osim mene... :D
Ja nekontam zasto plagijatori misle da je to zanimljivo???Koga jos boli uvo sta je Margita Stefanovic radila,kad je umrla,gde je rodjena....?SMARA!
Ovolicka Srbija, toliko talenata sahranjuje, pa dokle bre. Drogo, dileri, pušeri, dabogda vas sve srpske kletve stigle!
Pudl,ti si jadan.Da si to rekao za Cecu,pa da te covek i razume,posto je ona osoba bez koje smo mogli.Nazalost,pokojna Margita je osoba ,koja je morala da postoji....i mnogo bi smo vise bili uskraceni,nego da nema Cece,Karleuse i slicnih