Margita Stefanović

Rođena je kao jedinica u porodici beogradskog pozorišnog i TV-reditelja Slavoljuba Stefanovića-Ravasija. Srednju muzičku školu završava u klasi sa Ivom Pogorelićem sa kojim uzima privatne časove kod ruskog profesora Timikina. Kao apsolutni sluhista i uz Pogorelića najtalentovanija u klasi dobija ponudu za nastavak školovanja na moskovskom konzervatorijumu. Ponudu odbija i u Beogradu upisuje arhitekturu koju uspešno završava 1982. Kao student osvoja treću nagradu na međunarodnom konkursu u Japanu za rad na temu uređenja crnogorskog sela Reževići. Istovremeno važi za jednog od najtalentovanijih klasičnih pijanista.

Prekretnicu u njenoj muzičkoj orijentaciji predstavlja prisustvovanje koncertu tek formiranog benda Milana Mladenovića Katarina II u sali bioskopa „Topčiderska zvezda“. Prvog maja 1982. upoznaje članove grupe Električni orgazam, a kroz druženje sa njima i Milana Mladenovića. Mladenović je, fasciniran njenim talentom i voljom za istraživanjem, poziva da se pridruži grupi, te kupuje sintesajzer na kojem Stefanovićeva vežba. Nakon povratka sa tromesečnog puta po Južnoj Americi Margita Stefanović postaje stalni član sastava.

„Katarina II“ 1985. menja ime u „Ekatarina Velika“ i deluje sve do 1994. godine. Tokom tog perioda Margita Stefanović komponuje i muziku za pozorište (predstave „Klasni neprijatelj“, „Tri sestre“, „S one strane duge“ i „Majka hrabrost“) i televiziju (drama „Plavi, plavi“), radi kao producent („Karlovi Vari“) i gostuje na albumima mnogih jugoslovenskih grupa („Bejbi Kejt“, Elvis J. Kurtović, „Van Gog“, „Babe“). Godine 1985. pojavljuje se u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta“ u ulozi sestre glavnog junaka. U filmu se pojavljuje i „EKV“ izvodeći pesmu „Tatu“.

Posle raspada „Ekatarine Velike“ nastavlja da se bavi muzikom. Sa nekoliko beogradskih muzičara krajem 1994. osniva bend Kurajberi koji uglavnom izvodi obrade stranih i domaćih hitova po beogradskim klubovima. Godine 1995. osniva bend „EQV“ sa muzičarem Vladimirom Stojićem i izdaje CD „Ti si sav moj bol“ (nazvan po pesmi „Ekatarine Velike“) za bečku muzičku kuću „Coop Arts & Crafts Unlimited“. Na CD-u se nalazi i tehno obrada istoimene pesme. U tom periodu nastavlja da gostuje i na albumima i koncertima jugoslovenskih bendova i povremeno svira sa sastavima „Glisersi“, „Zion banda“ i „Direktori“.

Krajem 90-tih njena muzička aktivnost slabi. Godine 2002. komponuje muziku za predstavu beogradske rediteljke Hajdane Baletić „Kaput mrtvog čoveka“ što je njeno poslednje muzičko delo.

Margita Stefanović je umrla 18. septembra 2002. u beogradskom Centru za smeštaj beskućnika. Uzrok smrti nije poznat, ali se pretpostavlja da je umrla od posledica dugogodišnjeg intravenoznog konzumiranja droge.

Pre nje su umrli Ivan Vdović (1992), Milan Mladenović (1994) i Bojan Pečar (1998).

Za nju je vezana urbana priča o prvom beogradskom grafitu (ako se ne računa grafit na Slaviji "Provereno - min njet" iz oktobra 1944). Naime, Nebojša Krstić je na njenoj kući na Slaviji napisao "Margita je dečak". Mnogo godina kasnije grafit je izbledeo, a neko je preko njega ispisao "Prozor mora pasti".