Marko Kraljević i neznani junak

Путем ходи Краљевићу Марко,
преко горе одвајкада гласно
и за њиме гунгула јуначка:
десет људи и десетак коња ,
за свакога по ат побејаху.
Огласи се један човек канда,
па говори Краљевићу Марку:
"Море, Марко, мука беше тешка,
ал' прођосмо, богоме, добрано,
те догнасмо Турке до дувара!"
Драго беху нашему Маркићу,
па дозива једнога делију:
"Точи вино, делијо јуначка,
код стигнемо у мојега двора,
нек' сви пију док се не покоче!"
Кад дођоше пред дворова врата,
угледаше непознатог лика.
Марко хитро буздована суче,
па говори незнаноме лику:
"Ој, Бога ти, незнани човече,
шта те води до мојег огњишта,
реци сада да ли добро неко,
да те не бих буздованом гањ'о!"
Одговара њему незнан јунак:
"Долазим у миру краљу Марко,
путујем кроз време те навратих.
Мислијаху да те нећу срести,
можда боја негде водиш љутог".
Одговара Краљевићу Марко:
"Баш сада се враћам из далека,
где победих неке Турке јадне.
Па сад иштем рујно вино пити,
ако хоћеш наврати нама и ти?"
И додаје Краљевићу Марко:
"Да те питам још нешто што морам,
каква ти је то справа што носиш?"
Одговара незнана људина:
"То што видиш корисна је справа,
преносиви рачунар се зове,
преко њега можеш свашта знати,
чак и време у далеком свету.
За све теби интернет помаже,
свако њега одвећ сад користи".
Чудно Марко врану косу чешка:
"А јуначе да те питам вазда,
не разумем те твоје шклопоцне,
већ ме копка само једно знати,
да ли има неки програм туне,
који вилу Равијојлу свлачи?
И вилине слике младог лица,
како воду са бунара носи?"
У чуду се нађе млади јунак:
"Наћеш, Марко, шта ти душа прохте,
од гаравих девојака младих,
преко плаве косе боје мора.
Нема само твоја вила Рава,
па да желиш само њене слике!"
Одговара Краљевићу Марко:
"Не занима мене твоја гара,
а ни плава коса боје мора,
већ ми само у памети вила,
како воду из бунара носи!"
Прошапута кроза уста младић:
"Море, ево теби моја справа,
па потражи слике младе виле!"
Даде младић своју љуту справу
ал' не рече Марку како куца.
Када Марко извади буздован
и распали посред тастатуре!
Распаде се справа из момента,
млади јунак у чуду пребледе
а Краљевић тихо рече само:
"Не ради ти интернет баш нешто".