Ona se predstavlja: Levo uho mi je malko klempavo, desno je znatno veće od njega al je zato slepljeno uz glavu, zubi mi liče na raspored časova za treći osnovne, kad mi pogledaš nos iz profila zakleo bi se da sam nastala od semena N. Đuričkog, oči su mi buljave, a obrve su ko u trogodišnje šimpanze, šišana sam kratko al mi je mnogo čvrsta kosa, ni gel joj ne pomaže naročito. Usne su mi tanke.
Narator: Devojka ružnog izgleda.
Protivnik generalizacije: Sesto, nisam video vitkije noge u zivotu, moje usne bi provele večnost na oblini tvoga dupeta, a sise su ti tako velike i čvrste. Uostalom noć je tako mračna i pošto svane nikada se više nećemo videti...
Narator: I tako su pojedinačni detalji odneli prevagu pred opštim utiskom vidljivim čak i na diskretnijem svetlu. Ružnoća je zanemarena. Samoosvešćivanje je ključ. Plastična operacija je melem za prevenciju psihopatoloških poremećaja u nosioca "lepote".
Generalizacija je nezaobilazna kada uočava "male" nedostatke koji ruže celinu, naročito kada su mali nedostaci ogromni. U Srbiji živi ogroman broj budala, naravno postoji jedan manjinski broj umnih ljudi. Ako se meni, pored svih kvaliteta manjine čini da je Srbija budalasta zemlja, da li sam podlegao generalizaciji? Da, ja sam generalizator. Ovom neosvešćenom društvu je neophodna "mentalna estetska korekcija"... Ko to ne primećuje, on nasilno maskira realnost.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.