Mesto gde jedino možeš da merkaš robu, jer nemaš para da je kupiš.
Pre 5 godina, to je bilo čudo Beograda. Tržni centar na dva sprata , gradjen od plasticnih ploča, sa tridesetak prodavnica. Medjutim, tada nije bilo uopste šoping molova. Kad se pojavio Merkator, to je bilo neočekivano i revolucionarno.
Merkator ima takozvani Hipermarket, jedan restoran, 2-3 kafica, salon nameštaja, igraonicu i neke prodavnice odeće. Smešno ga je sada porediti sa džinovskim Ušcem. Medjutim, to je postalo destinacija koju svi u Srbiji moraju videti. Ekskurzije su ga posećivale, Beograđani su vodili rodbinu iz unutrašnjosti, penzioneri su trošili većinu svojih penzija na Merkator; restoran bi ponekad bio toliko prepun, da bi ljudi jeli na fontani; igraonica je postala skoro pa vrtić; ljudi bi koristili kompjutere u ComTrade-u kao svoje...
Onda se pojavio Delta City.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.