
Mesto gde jedino možeš da merkaš robu, jer nemaš para da je kupiš.
Pre 5 godina, to je bilo čudo Beograda. Tržni centar na dva sprata , gradjen od plasticnih ploča, sa tridesetak prodavnica. Medjutim, tada nije bilo uopste šoping molova. Kad se pojavio Merkator, to je bilo neočekivano i revolucionarno.
Merkator ima takozvani Hipermarket, jedan restoran, 2-3 kafica, salon nameštaja, igraonicu i neke prodavnice odeće. Smešno ga je sada porediti sa džinovskim Ušcem. Medjutim, to je postalo destinacija koju svi u Srbiji moraju videti. Ekskurzije su ga posećivale, Beograđani su vodili rodbinu iz unutrašnjosti, penzioneri su trošili većinu svojih penzija na Merkator; restoran bi ponekad bio toliko prepun, da bi ljudi jeli na fontani; igraonica je postala skoro pa vrtić; ljudi bi koristili kompjutere u ComTrade-u kao svoje...
Onda se pojavio Delta City.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.