Drevni srpski obred, koji je prisutan na svetkovinama i praznicima svih vrsta. Postoji već vekovima i nema nikakvog znaka da će nestati, štaviše, u punom je zamahu u svim krajevima zemlje.
Reč je o jednom apsolutnom neizostavnom delu života u našoj dragoj zemlji, a to je - meso. Hrana koja se uvukla u pore (da, bukvalno) ovog naroda i ama baš ništa ne može bez prasetine da prođe, a da ne pričam o drugim vrstama mesa, tipa piletina ili jagnjetina. Bila to sa'rana, svadba, žurka ili šta god, ako na njoj ne vidiš pozamašnu količinu mesine koja, doduše, bude ubrzo potamanjena - znači da sto posto nisi u Srbiji ili da imaš loš vid. Pa ti vidi.
:dolazak na žurku:
-Ooo, tori, de si, šta ima? Dobra žuraja, moram da priznam. I pičetine ima pretek, vidim.
-Fala, brate, znaš kakve žurke ja pravim, hehe. Ovako, na stolu imaš ćevape, oni su skroz desno, prasetina ti je u ćošku, namerno sam je uštekao da je debela Ivana ne vidi, imaš još i mini-pljedže 'vamo u drugoj sobi, a ostalo je još jagnjetine. Izaberi šta o'š.
Grejs period konzumiranja mesa, prethodno potamanjenih svinja.
