Kako se Ivan Bosiljčić proslavio u seriji ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene keve'' dobio je poziv za glavnu žensku ulogu u filmu ''Cipelići'' čiji je režiser Jelena Tomašević koju nije odbio. Ta uloga je bila direktan ekser u sanduk srpske kinematografije što je zasmetalo Fakultetu dramskih umetnost i RTS-u koji kasnije zajedničkim snagama odlučuju da izbace novu verziju Bosiljčića. Osećajniju i baršunastiju.
Prolazilo je mnogo generacija, prijemnih ispita, proba, audicija ali komisija nije mogla da nađe glavu koja je mogla da zameni Ivana. Ulagalo se dosta novca namenjenih za komasaciju i uređenje poljoprivrednog zemljišta u raznorazne sekcije i radionice ali bezuspešno. Kako je materijalnih sredstava bilo sve manje čekala se dozvola o korišćenju novca iz humanitarnog fonda, a onda je od jednom na vrata zakucao on. Miloš Biković.
Njegov, duboko zamišljen al mi se kenja pogled je uputio pravo ka komisiji. Znali su da je to On. Frizura šala na stranu, šal od kašmira iz Teranove, džemperčić ispod kojeg se nazire majca Zdravlje Leskovac i kesa iz pekare Hleb i kifle u kojoj se nalazi proja sa heljdom, to je taj imidž. Kako je rekao ''Ćao ja sam ahm Biković hehe'' svaki ženski i po koji muški član komisije pušta suzu niz butinu i čestita novom ranjenom orlu. Dolaze fotografi i novinari da slikaju šmekerčinu i stave sliku u Blic ženi, Gej iz okej i Kurir kako bi i ostali mogli da bacaju piš. Kasnije ga izlivaju u bronzu i postavljaju umesto Karađorđa ispred Hrama. Džastin Biber se nervira jer dobija konkurenciju, Bosiljčiću visi uloga o koncu a Šerifovićka ispituje sebe. Biković šmekerčina.
-Dobar dan. Dajte mi dve kesice sa sličicama i ako može dopuna za četvorku.
-Jel to ti skupljaš?
-Da. Volim od malih nogu, to mi je hobi.
-Ok. Evo ti prvo slidže.
-Čekaj, šta je ovo?
-Kesice sa sličicama.
-Pa neću ove za Svetsko prvenstvo u Brazilu.
-Nego?
-Montevideo. Fali mi još Biković...
-Molim?
-Biković. Znaš, lepotan onaj, Tirke. Haha koje fore ima lik, znaš, došli oni jednom...
-AJDE BEŽI BRE LJAKSE.
-Šta?
-MRŠ!
Definicija je napisana za Mizantrophy II.
Глумац са талентом фудбалера и фудбалер са талентом глумца. Још један у низу тешко сварљивих испрдака нашег факултета драмских уметности са глумачком вештином шпароге.... Али му ни то није довољно већ од скора мора и да глуми културу лорда Маунтбатена и патријархалност хиландарског монаха....
Вечити другар сваке девојке, жељни стефанмиленковићевски зет сваке таште и недосањани сан сваке влажне пубертетлијке.... Сероња у аугемнтативу.
Н: Добар дан господине Биковићу, коначно да одрадимо овај интервју. Рекли сте, да се са вама нађемо док сте на традиционалном послеподневном чају.... Па да почнемо?
МБ: Бар дан.... Па да почнемо, дабоме.... Знате, ја блабла православље, брабоњ трућ обичаји, волим да држим до традиције. Знате, ја и моја драга остајемо чедни до брака.
Н: Нешто ме не чуди то, него ко су вам ови људи?
МБ: Ах, ово је наш цењени стручњак у области Чукотке, проф др сци фи Алергија Полен, са супругом, угледним руским племићем у изгнанству, Јенисејем Краснојарском.... Знате, Јенисеј је диван човек, један од разлога заправо што сам запао у глумачке воде, је л' тако чика Јенисеј?
ЈК: Брхмбм Милош....
МБ: Па наравно да је тако хехе. Диван смисао за хумор има, зар не? Много је битно да одржавамо везе са нашом братском Русијом. Они су још увек патријархално друштво, док ми тежимо ка том прљавом западу. Месту без имало моралних нач...
Н: Да, да.... Него, усрао вам се племић.
МБ: Како молим? Ах, па види стварно.... Нешто заправо смрди. Сад ћу ја, само да позовем његову дежурну сестру Господичну.
МБ: Ево мене назад, сад ће сестра, него да наставим да вас упознајем, овај фин пар су моја тетка Аритмија Кардијак, трећи вокал код Биље Крстић и њен супруг, мој прекраснодивни теча Полихроно, иначе чембалиста камерног оркестра РТС-а. Они показују музикалну страну моје породице, зар не, зар не?
Н: Ваљда, него просек година превазилази и кавкаске геронтол....
МБ: Апсолутни доказ и за мој музички таленат. Иначе, мени је један од снова да играм у Бољшој театру, пред руским царем, пиједесталом православља и патријархалности.
Н: Али господине Биковићу, Русија није царевина већ 100 година.
МБ: Ма не причајте којешта, молим вас. Можда није на папиру, али јесте у души. Сад ће чај да буде готов, хоћете ли шољу? Од зеленкаде је?
Н: Нека, идем....
МБ: Забога, где ћете? Тек смо почели, нисте упознали моје дивне родитеље, а ни моје пријатеље, госпоџу Аронију и госпон' Андроника хаџи-Станковића, званог Ротквица?
Н: Идем.... Сварио сам некако Монтевидее, али ово.... Идем да се оперем у септичкој јами прво, а онда и под тушем, довиђења, мада се ја, искрено, надам једном ЗБОГОМ....
Дефиниција написана за Mizan trophy II....
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.