Kako se Ivan Bosiljčić proslavio u seriji ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene keve'' dobio je poziv za glavnu žensku ulogu u filmu ''Cipelići'' čiji je režiser Jelena Tomašević koju nije odbio. Ta uloga je bila direktan ekser u sanduk srpske kinematografije što je zasmetalo Fakultetu dramskih umetnost i RTS-u koji kasnije zajedničkim snagama odlučuju da izbace novu verziju Bosiljčića. Osećajniju i baršunastiju.
Prolazilo je mnogo generacija, prijemnih ispita, proba, audicija ali komisija nije mogla da nađe glavu koja je mogla da zameni Ivana. Ulagalo se dosta novca namenjenih za komasaciju i uređenje poljoprivrednog zemljišta u raznorazne sekcije i radionice ali bezuspešno. Kako je materijalnih sredstava bilo sve manje čekala se dozvola o korišćenju novca iz humanitarnog fonda, a onda je od jednom na vrata zakucao on. Miloš Biković.
Njegov, duboko zamišljen al mi se kenja pogled je uputio pravo ka komisiji. Znali su da je to On. Frizura šala na stranu, šal od kašmira iz Teranove, džemperčić ispod kojeg se nazire majca Zdravlje Leskovac i kesa iz pekare Hleb i kifle u kojoj se nalazi proja sa heljdom, to je taj imidž. Kako je rekao ''Ćao ja sam ahm Biković hehe'' svaki ženski i po koji muški član komisije pušta suzu niz butinu i čestita novom ranjenom orlu. Dolaze fotografi i novinari da slikaju šmekerčinu i stave sliku u Blic ženi, Gej iz okej i Kurir kako bi i ostali mogli da bacaju piš. Kasnije ga izlivaju u bronzu i postavljaju umesto Karađorđa ispred Hrama. Džastin Biber se nervira jer dobija konkurenciju, Bosiljčiću visi uloga o koncu a Šerifovićka ispituje sebe. Biković šmekerčina.
-Dobar dan. Dajte mi dve kesice sa sličicama i ako može dopuna za četvorku.
-Jel to ti skupljaš?
-Da. Volim od malih nogu, to mi je hobi.
-Ok. Evo ti prvo slidže.
-Čekaj, šta je ovo?
-Kesice sa sličicama.
-Pa neću ove za Svetsko prvenstvo u Brazilu.
-Nego?
-Montevideo. Fali mi još Biković...
-Molim?
-Biković. Znaš, lepotan onaj, Tirke. Haha koje fore ima lik, znaš, došli oni jednom...
-AJDE BEŽI BRE LJAKSE.
-Šta?
-MRŠ!Definicija je napisana za Mizantrophy II.
Glumac sa talentom fudbalera i fudbaler sa talentom glumca. Još jedan u nizu teško svarljivih isprdaka našeg fakulteta dramskih umetnosti sa glumačkom veštinom šparoge.... Ali mu ni to nije dovoljno već od skora mora i da glumi kulturu lorda Mauntbatena i patrijarhalnost hilandarskog monaha....
Večiti drugar svake devojke, željni stefanmilenkovićevski zet svake tašte i nedosanjani san svake vlažne pubertetlijke.... Seronja u augemntativu.
N: Dobar dan gospodine Bikoviću, konačno da odradimo ovaj intervju. Rekli ste, da se sa vama nađemo dok ste na tradicionalnom poslepodnevnom čaju.... Pa da počnemo?
MB: Bar dan.... Pa da počnemo, dabome.... Znate, ja blabla pravoslavlje, brabonj truć običaji, volim da držim do tradicije. Znate, ja i moja draga ostajemo čedni do braka.
N: Nešto me ne čudi to, nego ko su vam ovi ljudi?
MB: Ah, ovo je naš cenjeni stručnjak u oblasti Čukotke, prof dr sci fi Alergija Polen, sa suprugom, uglednim ruskim plemićem u izgnanstvu, Jenisejem Krasnojarskom.... Znate, Jenisej je divan čovek, jedan od razloga zapravo što sam zapao u glumačke vode, je l' tako čika Jenisej?
JK: Brhmbm Miloš....
MB: Pa naravno da je tako hehe. Divan smisao za humor ima, zar ne? Mnogo je bitno da održavamo veze sa našom bratskom Rusijom. Oni su još uvek patrijarhalno društvo, dok mi težimo ka tom prljavom zapadu. Mestu bez imalo moralnih nač...
N: Da, da.... Nego, usrao vam se plemić.
MB: Kako molim? Ah, pa vidi stvarno.... Nešto zapravo smrdi. Sad ću ja, samo da pozovem njegovu dežurnu sestru Gospodičnu.
MB: Evo mene nazad, sad će sestra, nego da nastavim da vas upoznajem, ovaj fin par su moja tetka Aritmija Kardijak, treći vokal kod Bilje Krstić i njen suprug, moj prekrasnodivni teča Polihrono, inače čembalista kamernog orkestra RTS-a. Oni pokazuju muzikalnu stranu moje porodice, zar ne, zar ne?
N: Valjda, nego prosek godina prevazilazi i kavkaske gerontol....
MB: Apsolutni dokaz i za moj muzički talenat. Inače, meni je jedan od snova da igram u Boljšoj teatru, pred ruskim carem, pijedestalom pravoslavlja i patrijarhalnosti.
N: Ali gospodine Bikoviću, Rusija nije carevina već 100 godina.
MB: Ma ne pričajte koješta, molim vas. Možda nije na papiru, ali jeste u duši. Sad će čaj da bude gotov, hoćete li šolju? Od zelenkade je?
N: Neka, idem....
MB: Zaboga, gde ćete? Tek smo počeli, niste upoznali moje divne roditelje, a ni moje prijatelje, gospodžu Aroniju i gospon' Andronika hadži-Stankovića, zvanog Rotkvica?
N: Idem.... Svario sam nekako Montevidee, ali ovo.... Idem da se operem u septičkoj jami prvo, a onda i pod tušem, doviđenja, mada se ja, iskreno, nadam jednom ZBOGOM....
Definicija napisana za Mizan trophy II....
Peder pederski
