To su likovi koji su nepopravljivo i nepovratno zaljubljeni u vlastitu intonaciju, tako da ne biraju ni temu, ni vreme, ni mesto, ni povod, da kažu svoje mišljenje, svoj sud, svoju impresiju, ma kako to( najčešće) sublesasto zvučalo.
Mogu se, na žalost, sresti u svakoj sredini, i lako ih je prepoznati po određenim karakteristikama:
-Govore mnogo i glupo.
-Redovno uskaču u reč sagovorniku.
-Veoma malo, ili ni malo ne znaju o temi o kojoj ste razgovarali sa nekim, ali ih to neće sprečiti da se umešaju u razgovor.
-Pažljivo prate ritam disanja sagovornika, i u trenutku kada on uzima vazduh, mitingaš preuzima reč.
-Sagovornika slušaju samo do prva dva sloga, ostalo vreme koriste za konstrukcije koje će sami izgovoriti.
-Brzina i količina izgovorenog je direktno proporcionalna broju sagovornika(jer svako od njih ponaosob mu daje "odličan" šlagvort).
-Mogli bi počiniti genocid, da se kojim slučajem domognu neke emisije, tipa "Mikrofon je vaš".
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.