Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim
toj reči čiju posedujem moć da je kažem
Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom reči skrivim
pod čelom mi poledica i dan poražen.

Reč krv! najlepša reč koja se ne sme.
A koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoći!

Možda izvan moga srca i nema pesme,
jer krv je vanvremena mastilo bez moći.
Reč žudnja! jedina još smisao ne nađe
I ptica u paklu kroz tužnu mi glavu
O gorko more za moje bele lađe
kroz ispisani predeo i verbalnu javu!

Reč smrt! hvala joj što me ne sprečava
da otputujem u sebe ko u nepoznato,
gde ako ne nađem sebe i smisao što spasava
naći ću svoga dvojnika i njegovo zlato.

Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim
Reč smrt! hvala joj što me još ne preči
da volim samog sebe i da se divim
svojoj ljudskoj moći da izgovaram reči.

Igraj fudbal...
budi drug...
eto što sam vruć...

a pa vidi se tu moderni prelaz izmedju redova nekih apstraktnih metafora koje su prožete tugom i vrućinom a sve sa podstaknutih pesimizmom ... rekao bih njegove mladosti...(a u sebi misliš ok... na ovog bespotrebno trošimo kiseonik...)