Ja:"Treneru,ne mogu više,pućiće mi srce"
Trener:"Alo mlakonjo ima da istrčiš još 20 kamikaza zbog priče!"
(Kamikaze su inače jedan stil trčanja,bolje da vam ne pričam šta je)
Ja:"Ne mogu da dišem!"
Trener:"Dosta je bilo,kakvo je to nevaspitanje,svi lopte u ruke i gadjajte ga dok se ne vratim,odoh na pivo.
Ja:"Nemojte ljudi,k'o Boga vas molim"
par minuta kasnije ... Podlivi,modrice,ogrebotine,krvarenje.
Trener:"Vratio sam se"
Ja:"Ali,ali..."
Trener:"Nema ali,magare glupo...ja sam u tvojim godina sa visinom od 140 cm zakucavao,a ti mi ovde nešto sereš,nemoj da se nisi pojavio na sledećem treningu!"
Ja ( u sebi ) : Bože,zašto baš ja,ali zašto baš ja.
Trener:"I da umalo da zaboravim,donesite članarinu (koja iznosi 1 000 000 dinara ) i možda vam organizujem neku tekmu u narednih 5 meseci.