Momak koji u orkestru "svira" triangl
U sali opšti trans! Svi u delirijumu - publika ostaje bez daha, gospoda se preznojavaju, dok sredovečne dame otvorenih usta doživljavaju orgazam jači nego u zadnjih deset godina braka, gledajući sa balkona kroz mali pozlaćeni dvogled kako se lepi heroj iz njihove omiljene opere, u grčevitoj borbi mačevima bori za život, ljubav svog života i pravdu istovremeno.
Kontrabasima pucaju žice, osam violinista iščašilo ključnu kost, čovek sa trombonom se zacrveneo, usijao i preti da eksplodira i u prasku pošalje sve prisutne u pičku materinu. Koža na bubnjevima puca pod strašnim udarcima, trube postižu najviše zamislive tonove dok dirigent, raspojasan, raščupan i preznojan, pokušava da održi sve to u nekom redu, iako je i sam na ivici ludila, i preti da u ekstazi dirigentsku palicu nekome zabije u oko.
Kraj četvrtog čina, dobro je pobedilo, muzika je popadala, nazire se broj povredjenih virtuoza i onih koji su za umetnost život svoj dali. Zatišje. Momak koji je sve vreme stajao po strani stupa ispred svih, i dok svetlo velikog reflektora stavlja samo njega u prvi plan, osmehuje se, vadi triangl, i za kraj, pred gromoglasni aplauz, čuje se jedno: CING!
- Čime se baviš?
- Ja sam muzičar.
- Ooo, umetnik, a šta sviraš?
- Sviram triangl u jednom orkestru.
- Triangl!? AAAAAAAAAAhahahaha pa to nije ni instrument, ja mislio ti neki virtuoz, pa kakav si ti bre muzičar?
- Ja uživam, i od toga lepo živim. Ove godine sam sa orkestrom putovao po celoj Španiji, Portugaliji i Italiji. Prošle sam bio u Parizu i Lionu, a planirana je i turneja po Americi. Pre toga ćemo posetiti Nemačku, Švajcarsku i Rusiju. Mi smo svetski cenjen orkestar, poštuju nas i bogato smo plaćeni. Pojebao sam pola žena u orkestru, dobar deo filharmonije i osam igračica flamenka, sve to za dve godine.
- Au..Boli tebe kurac.
melkijades · 30. jun 2010.
