- Ћале.. ћћћаале.. оувај... Морам нешто да ти признам.. Знааш, нисам ја хтеоо, али тако је испало.
- Затвори та врата да ти не бих поломио и руке и ноге и дођи овде на фотељу да ми кажеш.
- Па тата, татице, ел знаш овај твој пасат што си ми дао да користим после осамнаестог.
- Знам.
- Па он је сад одшлепан на отпад.. ја стварно нисам хтео, али.
- Мора да се шалиш, па шта си му урадио коњино једна ретардирана!?
- Заборавио сам да не смем да возим кад попијем, па она улица код Цикија, заборавио сам да ту има оштра кривина па сам се окренуо на кров у њему..
- ЈАО, ЖЕНО, ДАЈ НЕКУ МОТКУ, БИЛО ШТА!
- Али не брини татице, па ја сам добро!
- Сад нећеш бити, сунце ли ти калаисано, ааааааргх! БАМ!