Onaj čovek koga vidite svaki dan da se vraća kući posle druge smene, mračnog, smrknutog pogleda, brinući se kako da otplati sledeću ratu kredita ili kako da upiše dete na faks, a u isto vreme plati i grejanje. Ipak, kad dođe kući, te brige na putu nekako zaostaju, a on pozdravi ženu i decu, nabaci osmeh i eto, sutra kreće u novi boj, hrabro i dostojanstveno, ma viteški bre! Samo tako! Jebiga kad se mora. A što se mora nije teško. Malo sutra. Ko zna zašto je to dobro.
-E, gde si, čoveče? Kako žena, kako deca?
-Pa, evo me, razmišljam sad, nešto ne znam kako ću se izvući. Žena je nekako sklepala posle posla u neku zadrugu sa ovim drugaricama, prave zimnice, pa dobre pare izvuku, i ja radim, ali treba nam još malo, pa se računam na čemu da štedimo. Nekad se pitam kako ona ostaje sa mnom, nikad se žena nije bunila, divno biće jedno. Mnogo više ona zaslužuje.
-Ma, vas dvoje ste kao dobitnici genetske lutrije, volite se od kad ono beše? Snaći ćete se vi, ako nešto znam to je da se Srbin uvek snađe. Mađija!
____________________________________________________________________
-Betmene, moram da znam jednu stvar. Zašto si ostao sa mnom ceo dan? Rizikovao svoje dupe za nekog ko ti nije doneo ništa sem nevolja?
-Znam kako je kad pokušavaš da ponovo izgradiš život. Osim toga, imao sam i ja loš dan... Jednom.
-Fini momci kao ti ne bi trebalo da imaju loše dane.
Radnik EPS-a koji dolazi da ti iseče struju zbog duga.
Ženo, pokupi decu u kuću i pod ključ, valjda neće provaliti da smo kući...
Cigan koji otima ukradene stvari od svoje braće i vraća ih vlasnicima.
Tamnoputi heroj gradskih ulica, koji uz pomoć svog vernog ata, kreće u boj protiv sekundarnih sirovina.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.