Krenem jedno veče napolje.Pokušaj da spojim izlazak,par dana odmora koje treba ujedno pretvoriti u radne.Dan jedan od onih dana D.Pošlo naopako sve što je moglo.Na kraju i farba za kosu se primila suviše intenzivno-boja drečeće crvena.Poderem par crnih čarapa u žurbi.Ostale crne mrežaste.Dohvatim se njih,računam suknja+čizme,neće se puno videti.Uguram laptop u torbu,još neke stvari.Paranoja.Opušci u djubretu.Daj da pokupim i to.Tri kese,ni manje ni više.Natovarena kao mazga,samo da izjurim iz stana i stignem na poslednji dnevni prevoz.Istrčavam ispred zgrade;tamo tri starije gospodje(bakute)šetaju.Jedna priča ostalima nešto o deci,unucima,a onda ugleda mene,u trenutku zaćuta,pa se onda prekrsti i reče ''Gospode Bože''.U trenutku pomislih da je to nešto u vezi njene priče,a onda se okretoh i videh da me sve tri zblanuto gledaju.Zavrljačim ono djubre u kontejner njima ispred nosa.Laptop me vuče na jednu,putna torba na drugu stranu.Potrčim na stanicu a po glavi mi se šaltaju slike onih gospodja.Mislim se nešto,da sam ja iz te branše,ne bi vukla ovu šklopociju na odmor i iznosila kese sa djubretom u ovo doba.Htedoh da se vratim,ali me spreči bus koji upravo zajezdi ka okretnici.