
Грађани српских села никада не користе овај израз. Они своју имовину дефинишу са: на њиви, у башчи, у чаиру, у шуми, евентуално - у дворишту. Тако је овај термин "на плацу" резервисан искључиво за становнике урбаних средина. Означава место где може да се побегне од свакодневне градске вреве и да се, најчешће са друштвом, проведе време у миру и тишини (ко тако воли) или уз музику која допире са уређаја у колима (пошто на плацу углавном нема струје). Ако ћете ускоро да идете на неки плац, један савет: пошто су плацеви често и удаљени од неког насељеног места и нема ни продавнице ни киоска са брзом храном у близини, друштво које одлази на плац би требало обавезно да понесе све што је потребно за прављење роштиља и неизоставно бар гајбу пива.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Jbt, sad imam neke fleske iz svog beogradskog "perioda". Secam se da sam jedva skontao da ljudi rostiljanje u dvoristu nekog prigradskog naselja nazivaju "odlazak u prirodu" i spremaju se za to nedeljama. Jbga, prednosti i mane velegrada...