Moje odbijanje da te poštujem dovoljno kako bih tvojim rečima dao značaj.
Moja nemogućnost da dovoljno ponizim svoje ja kako bismo mi imali smisla.
Tvoja konstantna borba za kosmičkim vremenom, koje po definiciji pripada meni.
Njihova dovoljna pažnja koju mi poklanjaju da se osetim posebnim.
Vaše odsustvo zdravog razuma da se utišate, povinujete i prihvatite realnost.

Nečija (svačija) pojedinačna hrabrost koketiranja sa izrazom usmerenim meni, a pritom ne podilazeći samom sebi.

Pasivno laskanje u dirigovanoj najavi.

Ili je samo u pitanju bezobrazluk?

Osobina za koju neki misle da moze da zamjeni sve vrline.

je kada uključiš klimu i otvoriš prozor.