Vrlo česta pojava, svi u komšiluku imaju bar jedan primerak ovakve osobe. Naravno broj narkomana je veći od 1 ali postoji onaj jedan koji se posebno ističe po svojim psihofizičkim sposobnostima te stoga biva primećen od strane većine prisutne populacije. Njega/nju svi znaju, oblači se neobično, ima 30-ak kila, niko ne zna gde tačno u kraju živi niti ko su mu/joj roditelji, pa čak ni njegovo/njeno ime (eventualno nadimak) ali ga/je zato svi znaju kao ONOG narkomana. Deca ga se plaše, kao i babe. Stariji muškarci ga i ne primećuju toliko a žene/majke sa mučninom skreću pogled.
Majka (dolazi sa posla): Jao, sad sam videla onog ispred zgrade, kakav je žgoljav, samo što se ne prepolovi.
Ti: Dobro majko, znam pusti me.
Majka: Izbegavaj ga molim te.
Ti: A ja baš planirao da idem s njim na piće! Pusti me bre.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.