народ пркосан и народ дрчан,
народ поносан и народ срчан,
народ љубави и народ рата,
народ весеља и народ плача,
народ којег` лако забораве,"пријатељи" напусте,"браћа" оставе,
народ који не зна спознати оне који би са њим и до Голготе,
народ који прошао свашта,
и при том завидан постао на рођеног брата,
народ који се коље између себе,
јер неко мисли другачије,носи погрешне боје,пјева погрешне пјесме,
народ гомиле парадокса,ироније и метафоре који ће пјевати и када га затворе,
који ће пљунути у лице сили,
не желећи за живот да цвили,
али и народ који ће продати "свога",
за тридесет златника као Јуда из Искариота,
народ заплета и контроверзи,
комшијских свађа,гостољубља и добрих мези,
НАРОД КОЈИ СТВАРНО СХВАТИТИ НИЈЕ ЛАКО,
ЈЕР СРБИН НЕ МОЖЕ БИТИ БАШ СВАКО ;)...

Nepristojni ljudi čiji vokabular prevazilazi udruženje kočijaša Mađarske i argetinskih gaučosa kad ih ritne vo kog štroje, začinjen pride nekom mukom, gorkom ili slatkom, što samo naš čovek može da doživi i preživi na ovom ludom svetu. A i da sroči.

Fraza koju s pravom mogu da koriste samo Beko i Mišković.