Вероватно настало од речи "натега" или "натезача". Натега је била дугачка шупља тиква којом се захватала вода са извора или ракија из бурета.
Детаљ са типичне српске славе:
(домаћин)
- Писмо колико могасмо, а напијасмо како знадосмо. Ову чашу да напијем за свију мојих гостију здравље, за њихове главе, куће и среће, чељад мушку и женску, и цео њихов род и грозд. Здрави будите и сви редом. Да Бог да да се и у вашим кућама слави, пије и напија у добром здрављу и сваком напретку више љета и дуго година!
И онда сви натегну.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.