Stanje duha i svijesti koje pomaže da se prebrode i prežive i najveće muke i tuge.
Opasno je jedino naviknuti se na glupost. Kad ta navika prijeđe u potrebu, nema spasa.
„Biće koje se može naviknuti na sve. Mislim da je to najbolja definicija čovjeka.“ F. M. Dostojevski
Živ se čovjek na sve navikne, tako kažu, bilo loše bilo dobre stvari, u saradnji sa vremenom sve se polako upije i jednostavno sraste sa tobom, kao neki tumorčić sa kojim živiš dalje. Prepustiš se vremenu da te oblikuje tako da budeš knap za šablon, i pičiš. Otupiš, osjećaš prazninu u stomaku, blijed pogled i hladna duša, ziviš kao u komi, na aparatima, jer je neko drugi mislio da treba da živiš tako, da je tako bolje.
I navikao si se. Navikao si se da nije savršeno, vjerovatno ne mora da bude, navikao si se da se ne smiješ, jer nema razloga za smijeh, navikao si da sekunde, minuti, dani prolaze i da te apsolutno boli kurac za to.
Klik.
Pogledajmo gospodina Markovića za trenutak. Svakog jutra mora da ustane u 6 da bi stigao do svoje direktorske kancelarije, gdje ce 8 sati da trpi raznorazne šlihtare i ljigavce koji njuškaju oko njegovog dupeta. Ni gosn Markoviću nije jasno zašto on, dijete iz bogate porodice mora da radi taj posao, ali roditeljima se nije sviđao njegov san, nema, bre, 'leba u pisanju i poeziji, pa se navikao.
Kad se vrati kući, čekaće ga žena sa ručkom, danas je srijeda, znači čorba od povrća, takav je raspored, ženina navika da za svaki dan unaprijed ima isplanirano šta kuva. Mrzio je povrće i sav taj zeleniš, ali, ćutke će posrkati čorbu i nastaviti sa dnevnom rutinom. Posle će da popriča sa ćerkom, da je nagovara da odustane od novinarstva, jebo to, daj se na pravo, tatinim stopama, šablon je već gotov samo da mu se prilagodiš, zna tata kako treba!
Odgledaće malo TV, psovaće državu i turske serije i otići u krevet. Okrenut ženi leđima, sanjaće staru ljubav, neprežaljenu. Pronašao ju je opet i zajedno bježe neđe daleko. Na Kubu, možda. Uživaju, daleko od svih, samo oni, ništa drugo mu ni ne treba, samo kada bi mogao da se istrgne iz okova navike, ali odavno već nema snage, a i glas u njegovoj glavi koji mu je govorio šta je ispravno, odavno je odustao, navikao je da ga gazda ignoriše. Navikao je na tu malu dozu sreće dnevno, pa makar i u snu.
Sutra će ustati u 6.
=====================================================
-Sonja, sine, dolazio opet onaj mali Marković, sve se češće raspituje za tebe. Fin dečko, bogat je.
-Ne zanima me, kevo, šaban je, misli da može da kupi sve.
-Nemoj tako, ćero, znaš kako lijepu kuću imaju, šta bi ti falilo?
-Ne volim ga, kevo.
-De, de, pa zna majka, valjda, šta je najbolje za tebe. A i zavoljećeš ga vremenom. Kao što si onog zaboravila vremenom, Navići ćeš se, već.
I navikla se....
To je kada doktori dobiju kompjuter umesto pisaće mašine pa lupaju u tastaturu ko nenormalni.
Животни ауто-пилот који вас аутоматски наводи да радите неке ствари по инерцији. У позитивном смислу, навика је средство које вам омогућава да свакодневне репетитивне послове обављате без много размишљања и губљења времена. У негативном смислу, навика је највећи непријатељ свакој животној промени. Заједно са изговорима, то је непремостива препрека ка неком другачијем животу. Џаба што сте записали све своје циљеве, што сте испланирали живот 20 година унапред и што сте савршено свесни шта треба а шта не треба да радите кад вам се на путу налази громада од 100 t на којој пише НАВИКА. И уместо да покушавате да померите ту громаду боље би било да је само заобиђете логичким размишљањем и постепеним увиђењем корисне (или избацивањем лоше) навике.
Приметио сам да људи који покушавају да прекину са пушењем обично иду на "шок терапију" уместо да постепено смањују број испушених цигара. Нису ваљда одједном почели да пуше две пакле цигара дневно - значи да не треба ни одједном да престану.
Ono kad čak i "Sportski žurnal" čitaš od poslednje strane.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.