
Методом длаке на језику без, гласно рећи оно што сви, пак, мисле. Истерати на чистац све еуфемизме и идиоме и стрељати их сачмом аутентичних народских речи и израза. Демистификовати, јебига, тј. ако међу вама има и оних који ће у неодређеној будућности претендовати на место у САНУ.
Јер наш народ изнад свега и после свега најволи истину. Па, чак и кад лаже. Е сад, то што су кроз еоне над истим општили, опште али и општиће разноразни демагози (ето, на пример, сад не назвах ствар "правим именом") само доказује ону чувену крилатицу да изузетак потврђује правило. Чак и када исти траје еонима. Пријатан дан.
Ево примера примене технике из наслова кроз анализу разговора вођеног између двe, наизглед, заљубљенe небескe јединке:
- Знаш, Милане...ти си један јако сладак и добар дечко... - хоћу да раскинемо
- Знам, душо, и ти си, хехехе... - мислим да те волим зато што се јебеш са мном
- ...али мислим да би требало да направимо малу паузу у виђању... - хоћу да раскинемо
- Што, Марина? Зар ти није лепо са мном? Мислим...лепо нам је заједно, супер се слажемо, јуче смо били и у Зоолошком Врту, хехе... - мислим да те волим зато се јебеш са мном, јуче смо се по'ватали и код оне баре са паткама
- Да, али...(хоћу да раскинемо)...зар не мислиш да би обоје можда требало да упознамо неке нове људе? (већ сам упознала неког новог и има бољи курац) Мислим, чисто да проверимо да ли је ово што имамо права ствар? - чисто да проверим да ли госн Бољикурац дели моје мишљење о "ексклузивном виђању"
- Штазнам, ја сам мислио да је ово што имамо на добром путу да буде "права ствар", како ти рече...- питао сам најбољег ортака да ми буде кум, он ми звекнуо шамарчину, ал' боли ме курац јер те волим...а да - КУРВО РАСПАЛА!
- Па, "на путу" јесте ал' где ће тај пут да заврши...- јеботе, ствааарно желим да раскинем са тобом, вибрира ми телефон, значи, сигурно ме ОН зове, јеботе!
- Добро, Марина, ако си тако одлучила...оно, нисам ја неки дебил који на силу жели да те задржи поред себе...- ударам ти чежњу ал' џаба кад си већ пушила другом, КУРВЕТИНО ЈЕДНА!
- Знала сам да ћеш разумети, Милане! :цмок у образ: Ништа, видимо се по граду, ок? - Видимо се на фејсу док те не избацим из пријатеља
- Видимо се...Марина...- КУРВЕТИНООООО!!!!!
Nekako je priroda odredila da muškarac u kući ima samo najpotrebnije stvari - daljinski, televizor, rešo, brijač, jedan peškir, rezervni ključ od ulaznih vrata, francuski ključ, zvezdasti i ravni šrafciger, klešta i glinericu. Eventualno, još džezvu za kafu. Kod žena je to nekako drugačije. One vole da imaju dve seckalice za povrće, jednu da se slaže sa bojom ugradne tehnike, a drugu da se slaže sa bojom escajga. Ipak, ne zna se kada šta može da joj zatreba i za koju priliku. U kupatilu mora da budu tri peškira - jedan za lice, drugi za telo i treći za jebem li ga šta, ali znam da ih ima tri. I tako još stočetr'es' stvari, koje su krajnje nepotrebne, ali njoj život znače.
Kada dođe, ono vreme, a to je da se uplovi u bračne vode, najzajebanije je da se privikneš kako se koja stvar zove, jeb'o je ćaća.
-Šta radiš to, poludeo majci da bog da?
-Mutim jaja, 'oću napravim kajganu... kad bih tebe sačekao izgledao bih k'o moj deda kad je prelazio preko Albanije...
-A što mutiš u ukrasnoj činiji? To je za latice cveća...
-Koja je razlika između ukrasne i obične činije?
-Napusti objekat...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.