Методом длаке на језику без, гласно рећи оно што сви, пак, мисле. Истерати на чистац све еуфемизме и идиоме и стрељати их сачмом аутентичних народских речи и израза. Демистификовати, јебига, тј. ако међу вама има и оних који ће у неодређеној будућности претендовати на место у САНУ.
Јер наш народ изнад свега и после свега најволи истину. Па, чак и кад лаже. Е сад, то што су кроз еоне над истим општили, опште али и општиће разноразни демагози (ето, на пример, сад не назвах ствар "правим именом") само доказује ону чувену крилатицу да изузетак потврђује правило. Чак и када исти траје еонима. Пријатан дан.
Ево примера примене технике из наслова кроз анализу разговора вођеног између двe, наизглед, заљубљенe небескe јединке:
- Знаш, Милане...ти си један јако сладак и добар дечко... - хоћу да раскинемо
- Знам, душо, и ти си, хехехе... - мислим да те волим зато што се јебеш са мном
- ...али мислим да би требало да направимо малу паузу у виђању... - хоћу да раскинемо
- Што, Марина? Зар ти није лепо са мном? Мислим...лепо нам је заједно, супер се слажемо, јуче смо били и у Зоолошком Врту, хехе... - мислим да те волим зато се јебеш са мном, јуче смо се по'ватали и код оне баре са паткама
- Да, али...(хоћу да раскинемо)...зар не мислиш да би обоје можда требало да упознамо неке нове људе? (већ сам упознала неког новог и има бољи курац) Мислим, чисто да проверимо да ли је ово што имамо права ствар? - чисто да проверим да ли госн Бољикурац дели моје мишљење о "ексклузивном виђању"
- Штазнам, ја сам мислио да је ово што имамо на добром путу да буде "права ствар", како ти рече...- питао сам најбољег ортака да ми буде кум, он ми звекнуо шамарчину, ал' боли ме курац јер те волим...а да - КУРВО РАСПАЛА!
- Па, "на путу" јесте ал' где ће тај пут да заврши...- јеботе, ствааарно желим да раскинем са тобом, вибрира ми телефон, значи, сигурно ме ОН зове, јеботе!
- Добро, Марина, ако си тако одлучила...оно, нисам ја неки дебил који на силу жели да те задржи поред себе...- ударам ти чежњу ал' џаба кад си већ пушила другом, КУРВЕТИНО ЈЕДНА!
- Знала сам да ћеш разумети, Милане! :цмок у образ: Ништа, видимо се по граду, ок? - Видимо се на фејсу док те не избацим из пријатеља
- Видимо се...Марина...- КУРВЕТИНООООО!!!!!
Nekako je priroda odredila da muškarac u kući ima samo najpotrebnije stvari - daljinski, televizor, rešo, brijač, jedan peškir, rezervni ključ od ulaznih vrata, francuski ključ, zvezdasti i ravni šrafciger, klešta i glinericu. Eventualno, još džezvu za kafu. Kod žena je to nekako drugačije. One vole da imaju dve seckalice za povrće, jednu da se slaže sa bojom ugradne tehnike, a drugu da se slaže sa bojom escajga. Ipak, ne zna se kada šta može da joj zatreba i za koju priliku. U kupatilu mora da budu tri peškira - jedan za lice, drugi za telo i treći za jebem li ga šta, ali znam da ih ima tri. I tako još stočetr'es' stvari, koje su krajnje nepotrebne, ali njoj život znače.
Kada dođe, ono vreme, a to je da se uplovi u bračne vode, najzajebanije je da se privikneš kako se koja stvar zove, jeb'o je ćaća.
-Šta radiš to, poludeo majci da bog da?
-Mutim jaja, 'oću napravim kajganu... kad bih tebe sačekao izgledao bih k'o moj deda kad je prelazio preko Albanije...
-A što mutiš u ukrasnoj činiji? To je za latice cveća...
-Koja je razlika između ukrasne i obične činije?
-Napusti objekat...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.