Mnogi ljudi gaje ljubav prema knjigama i znanju koje one mogu da prenesu, te se penju ka intelektualnom vrhuncu kao ka kakvom orgazmičnom cilju. U Srbiji takvi su u fazi izumiranja. Nečitanje se epidemično širi brzinom i brzinama van granica poimanja. Svesno se javlja u srednjoj školi (mnogi bi rekli i u osnovnoj, al šta zna dete šta je knjiga), kada učenik odbija da pročita lektiru jer
1. se sveti profesoru iz razloga koji samo on poznaje;
2. smatra da samo štreberi šitaju, a ako se pokaže kao štreber, devojčice neće hteti na hopa-cupa sa njim;
3. doživljava je kao beskrajno dosadnu i nezanimljivu.
And before you know it, Gradska biblioteka javi da samo dva procenta populacije grada su članovi biblioteke (od kojih ko zna kojiko je neaktivno).
Neretko se sa nečitanjem susrećemo kao sa statusnim simbolom, kojim se osoba koja ga poseduje diči. Mnogi od naših estradnih ličnosti podležu nečitanju (pr. Džej: "Ja sam pročitao samo jednu knjigu u životu!" plus samozadovoljni smešak) dajući primer svim svojim obožavaocima i obožavateljkama.
U Srbiji je ovo samo jedan od uzroka. Čitanje je i "gej", a svi znamo da je Srbija kruna na glavi homofobije. Uostalom, skupo! "Šta, jedna knjiga 500 dinara. Pa je l' ti znaš šta može sve da se kupi i uradi za 500 dinara?!"
Ma, nisam lud da čitam!
Složio bih se sa Lija VUjakom,iznenadila bi se koliko iskreni homofobi i nacionalisti koji mogu da argumentuju svoje stavove čitaju.
Ali svejedno plus,lep opis.
Mnogi od onih koji ne čitaju su nacionalisti i homofobi, ali nisu svi nacionalisti i homofobi nenačitani i diplomatski rešimo stvar.
citam probrana dela iz razloga sto neka stiva prosto vredjaju moju mastu koja je daleko ispred samog dela koje mi se namece, da citam. nije svaka knjiga dobar primer necega. kada se malo osvrnes primetis da nas u skoli uce svakakvim glupostima. retko koja lektira ostavi izuzetno lep, prijatan i umirujuc utisak na nas. citamo vrhunske pisce i dela u pogresnom trenutku. da ne nabrajam odvratnosti,perverzije,naruseni moral u knjigama pisaca, koji se uzdizu na najvece drustvene lestvice. i jesu oni svojim delima doprineli svetskoj knjizevnosti i svojim umovima, pokazavsi koliko ljudska masta moze otici predaleko, ali nije umesno ni da se zivot uvek predstavi kao muciliste,zatvorena kutija iz koje nem izlaza. drugo, mediji su doprineli da deca sve sto mogu procitati ipak na brzaka pogledaju: ''kostanu'',''anu karenjinu'',''bracu karamazov''...sto inace i profesori pustaju u skoli deci. to su banalni primeri samo,najcesci.
ne slazem se sa svim sto si rekla, ali podizem prst recenici "Šta, jedna knjiga 500 dinara. Pa je l' ti znaš šta može sve da se kupi i uradi za 500 dinara?!", koja je apsolutno tacna.
Srednjoškolci danas većinom odbijaju da im se dopadne neko delo. Kad sam ja bila u srednjoj, u trećoj godini su učenici vodili debatu oko "Procesa" i zaključci su bili: "Kafka je lud", "To nama ne treba" "Ma, neću to da čitam, BRE!"... Trenutni najbolji izbor - beletristika uz jutarnju kaficu i klasici na trafikama za 250 din.
Ja sam polusrbin, mnogo sam homofobičan ali i mnogo čitam. U svakom slučaju definicija je pun pogodak