Često se javlja kada ste prinuđeni da provedete "malo kvalitetnog vremena" sa rođacima koje baš i ne volite preterano i sa kojima nemate mnogo zajedničkih tema, ili kada muvate neku osobu, a mozak vam skroz blokira.
Zašto imamo potrebe da pričamo o nebitnim stvarima samo da bi se osećali bolje?
"Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu)."
Skodin blog | 04. Septembar, 2010.
Da, ali istina je da se sa nekim osobama može i ćutati, a da vam opet ne bude neprijatno... :)
@Sergios
te osobe sigurno nisu rođaci. Ja tišinu obično razbijem dobrim, starim, domaćinskim prdežom. :)
+
Kod rođaka je možda osećaj krivice. Naviklo se da se kontaktira sa rodbinom, neko je zeznuo i sad...
nisi ti kriv sto su svi ostali dosadni pa nemate o cemu da pricate :)
Sergios je u pravu. Sa ostalima je cutanje vise manje neprijatno...
hahahaha cannibal, koji si ti kralj :D
+