Моменат кад схватиш да су те родитељи зајебали при давању имена. Јесте да су хтели да буде оригинално, али где баш Нићифор мајку му?! Пошто се презиваш Нићифоровић, мислили су да ће бити згодно да ти име буде као оно од кога ти је презиме. Да, али кад се презиваш Стефановић или Марковић...или рецимо чак Давидовић! Али где баш то презиме, па ти дају складно томе и име Нићифор.
Деца ти се у школи чуде мисле да си неки странац. Касније те девојке избегавају. Одеш у иностранство, тамо не знају како да ти се обрате, не успевају ни да писну (ако нису Грци), па те зову једноставно "Ник".
Онда почињеш да се дружиш са Наумом Наумовским, Чаславом Часлављевићем или Никитом Перићем, Гргуром Лазићем, који су упола у проблему као ти.
-Е брате, ко је онај баја? Увек га видим, али не знам како се зове?
-А...то је онај...ааа...Нићифор Нићифоровић.
-Молим?
-Да...а да, ено га са Наумом и Гргуром иду да играју баскет.
-Ау брате...реци дају ти такво име у двадесетом веку.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.