Ali... Primetio si nešto čudno pa ne možeš ostati baš hladnokrvan prema tome.
- Šta se gledaš toliko u ogledalo? Spremaš se k'o da ideš jebati.
- Idem kod Sanje da joj objasnim neke zadatke za ovaj ispit. Mislim da me nije samo zato zvala. Biće nešto.
- Nije na meni da sudim, ali iz proverenih izvora znam da nećeš jebati.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćale, ovo je moj drug sa fakulteta.
- Dobar dan Vam želim, ja sam Dimitrije. Srećna slava.
- Hvala mladiću. Može pivo, vino ili rakija?
- Ja ne pijem alkohol. Ako imate neki stoprocentni voćni sok, bilo bi lepo.
- Dobro mladiću. Toga uvek ostane. Posluži se prasetinom, znaš kak'a je? Prste da poližeš.
- Izvinite, ali ja ne jedem meso. Možda ako imate nešto sa sojom.
- Sine, dođi 'vamo da pronađemo nešto za tvog drugara.
- Šta je bilo ćale?
- Znaš da nije na meni da sudim, ali sumnjiv mi je ovaj tvoj drugar. Ili me zajebava ili je peder. Biće mu bolje da je ovo prvo. A ti pripazi dupe za svaki slučaj.
Trenutak u kojem shvatimo da smo već previše rekli i elegantno se distanciramo od svojih riječi govoreći kako to već izrečeno, nije vaš sud.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.