Izgovor za praktično sva dešavanja sa lošim ishodom. Polomio si ćaletu nekog porcelanskog konja koji se propinje i koji te plaši od šeste godine, razbio si prozor u učionici lopticom skočicom, iz treće si ubacio u prvu pa su ručkovi svima u kolima poželeli da izađu na svež vazduh, nehotice si se zalaktao u busu i nekom penzosu koji je na plus 35 rešio da se provoza i da kupi smrdljivi celer izbio vazduh, šutnuo si kamen dok si se šetao pa je taj kamen pogodio retardiranu pudlicu žene koja izlazi iza ugla...
Naravno da nisi namerno, da si to uradio namerno verovatno si retardiran ili umno pomerećen, sigurno je da nisi namerno. Smisli neki bolji izgovor.
Opravdanje za nesto namerno uradjeno.
Ovo kažemo kad nešto zajebemo, pa kao vid izvinjenja, iako najčešće nema neku svrhu, jer je šteta učinjena, a sad da li namerno ili ne, to i nije baš bitno. Iako znamo da malo šta može da popravi, mnogi od nas ne umeju da skrpe izvinjenje bez 'nisam namerno' čak i onda kada je očigledno da smo namerno.
Što si mi spavao ženu?
- Izvini, nisam namerno...
Pokusaj odbrane od batina kod dece prilikom nacinjene greske.
Otac: Ko je polomio ovu vazu???
Sin: Ja sam tatice.
Otac: Da li si ti normalan. Jel znas ti koliko je skupa !? Sad si gotov!
Sin: Aa nemoj tata kao Boga te molim, nisam namerno.
